LEGENDE - POPULARNI „FIĆA“

Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, "Fićom" su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje
Kupovina "Fiće" je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog "Fiće" vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene komšijske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu:                                                                                                               
1. ritualno pranje;                                                                                                                       
 2. pažljivo nameštanje nalepnice "YU";                                                                                        
 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama.                                         

U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik ispisao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i - za svaki slučaj - na krovu. I taman kada su vozači "Fića" zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedišta (za "Fiću" ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od vestačkog krzna, na šta su vozači "Fiće" jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan.                                                                            
Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod "Fiće" je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača "Fiće" da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku "Pazi!"), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima "Panoramic", nisu uspeli. Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i "Fića" stradao: poznat je slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je, sa prozora, iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.

DOK HOLIDEJ

John Henry “Doc” Holliday (14.08.1851.- 08.11.1887.)

Pamtimo ga kao kockara i revolveraša ss američkog “Divljeg Zapada” i povezujemo sa Vajatom Erpom i obračunom kod O.K. Korala.
John Henry je 1872.g. postao Doktor dentalne hirurgije na Pensilvanijskom koledžu u Filadelfiji. Započeo je praksu sa Arturom C. Fordom u Atlanti. Ubrzo se zarazio tuberkulozom. Preporučeno mu je da se na nekoliko meseci preseli u suve zapadne dilove SAD., kako bi usporio propadanje svog zdravlja.

Ugrožen spomenik Doka Holideja

Klizanje zemljišta preti da uništi spomenik legendarnom revolverašu Doku Holideju, podignut u Glenvud Springsu u Koloradu

Zubar iz Džordžije i veliki prijatelj šerifa Vajata Erpa preminuo je od posledica tuberkuloze 1887. godine u sanatorijumu u Glenvud Springsu. Građani Glenvuda su mu na svom groblju podigli spomenik od najfinijeg mramora, ukrašen kartama za poker i parom revolvera. Ali, klizanje zemljišta ugrožava staro groblje pa je osnovana komisija koja treba da spreči dalje osipanje zemljišta. Stanovnicima je bitno da zaštite ovaj spomenik koji je i jedina turistička atrakcija gradića.

Zbog turista se taji da kosti Doka Holideja uopšte ne počivaju na tom groblju. Revolveraš je umro za vreme zime, koja je bila toliko hladna da se smrznuta zemlja nije mogla da kopa. Privremeno je sahranjen u gradu, s namerom da mu se telo posle premesti na groblje. To je vremenom zaboravljeno, a gradić se proširio i potpuno prekrio stari grob.

Podsetimo, Džon Henri Holidej se zbog tuberkuloze preselio na suvu klimu Divljeg zapada. U legende je ušao nakon učestvovanja u obračunu kod O.K. korala u Tombstonu u Arizoni. Zbog napredovanja bolesti otišao je na lečenje u sumporne toplice Glenvud Springs u Koloradu. Tamošnji stanovnici prepričavaju kako se revolveraš jednog jutra probudio i zatražio čašicu viskija. Popio ju je, pogledao svoje bose noge u krevetu i rekao: Pa neka sam proklet i izdahnuo. Smatra se da je to izrekao zbog svoje želje da umre s čizmama na nogama. Imao je 35 godina, a hotelski račun je plaćen tako što je vlasnik zadržao Dokovu zbirku revolvera.

 

SUPERMEN U BOSNI

Vraća se Mujo u kasne sate kući,
mrtav pijan, a Fata ga čeka budna:
"Evo mog Supermena! Đe si bio?!"
"Bio na piću s Hasom, bona!"
"Supermen bio na piću, a niste išli u kurve?"
"Kakve kurve bona, šta ti je,
Nego šta ti mene stalno zoveš Supermen?!"
"Zato što samo Supermen i ti nosite gaće preko hlača!"

DROGIRANJE ŠKORPIONOVIM OTROVOM

Uobičajene droge više nisu zanimljive mladima iz bogatih indijskih porodica. Sve veći broj Indijaca pristaje na rizični ubod škorpiona zarad dvosatnog delirijuma

Kako pišu lokalne novine «The Times of India», u indijskoj pokrajini Gujarat najnoviji oblik drogiranja je ubod živog škorpiona. Navodno, nakon početnog bola otrov ove životinje dovodi konzumente u višesatno stanje nalik transu. Dileri škorpionima nude ovu neobičnu drogu na sporednim ulicama između Valie i Dediapada po ceni od oko 3-4 eura po ubodu.

Iako ubodi nekih škorpiona mogu biti smrtonosni za ljude, ubod vrste koju nude indijski dileri, kako tvrde uživaoci, nije ništa riskantniji od običnog uboda pčele.