MOĆNI MUŠKARCI - HARISON FORD, NAJZNAČAJNIJA MUŠTERIJA BIO MU JE REDITELJ I PRODUCENT DŽORDŽ LUKAS, KOME JE NAPRAVIO NEKOLIKO UGRADNIH ORMARA

 

PRINTSCREEN

Harison Ford je rođen 13. jula 1942. u Čikagu, kao prvi od dva sina fabričkog radnika Kristofera Forda i njegove supruge Doroti Nidelman. Otac je bio krut i strog, držao je do svojih irskih korena i katoličke vere, dok je majka bila mnogo blaža i decu nije opterećivala svojim jevrejskim poreklom i precima koji su u Novi svet početkom XX veka došli iz Belorusije. Uprkos očevom insistiranju da mu sinovi redovno idu u crkvu i poštuju Boga, oni su krenuli sasvim drugim stazama, a Harison Ford danas tvrdi da je indiferentan prema svim konfesijama.

Kao dete bio je povučen i skroman i zbog toga je teško sklapao prijateljstva, ali ga sredina uprkos tome nije odbacivala. Manjak komunikacije sa ostalom decom u školi, a i izvan nje, naročito je došao do izražaja posle srednje škole, kad je trebalo da odabere zvanje kojim će se baviti u životu.

Harisonnije imao pojma kuda bi mogao dalje niti šta ga tačno zanima, pa je – najviše zbog osećanja obaveze prema roditeljima – upisao engleski jezik i filozofiju na koledžu Ripon u Viskonsinu. Studije su mu išle sporo i teško, "kao da guta riblje ulje", kako je jednom objasnio, ali to nije bilo posledica njegove nesposobnosti, nego otpor prema spoznaji da će, kad diplomira, raditi neki dosadni posao i svakog dana sedeti za kancelarijskim stolom od devet do pet.

Motivacija za studiranjem tako se sve brže topila, počeo je da izostaje s predavanja i ubrzo nakupio toliko neopravdanih izostanaka da su ga izbacili s fakulteta. Međutim, nije imao petlje da roditeljima prizna da je zabrljao.

Štaviše, kad je došlo vreme za diplomu, roditelji su presrećni zakupili restoran i počeli da pripremaju proslavu sinovljevog uspeha. Očajan zbog zablude u koju ih je doveo, ipak je skupio hrabrosti i saopštio im istinu, a onda se odmah nakon toga pokupio iz roditeljske kuće i počeo da traži posao.

POSLOVI

Nije mu bilo lako: bez ikakvih kvalifikacija, mogao je da radi samo pomoćne i povremene poslove, pa je tako dostavljao novine, konobarisao, održavao zelenilo u gradskom parku, radio na benzinskoj pumpi, a neko vreme čak je i kuvao na luksuznim brodovima.

Iako mu se taj posao sviđao više od ostalih, morao je da ga napusti jer je patio od morske bolesti, a nakon jednog neplanskog iskrcavanja, čuo je da se traže statisti u pozorištu u Viskonsinu i odmah se prijavio. Među stotinak kandidata imao je čak i malu prednost, jer je kao student glumio u nekoliko predstava. Tada se u ulozi glumca oprobao isključivo zato što je smatrao da će ga nastup osloboditi treme i preterane sramežljivosti, ali kako se tim pokušajima posvetio vrlo površno, rezultati su izostali, pa je odustao i pre nego što se pošteno zagrejao. Ovoga puta, međutim, nije mogao da uzmakne, jer se od nečega moralo živeti, a ponos mu nije dopuštao da se roditeljima obrati za pomoć. Zbog svega toga danas se svoje prve pozorišne uloge seća s neskrivenim užasom.

– Imao sam jaku tremu i bio sam uveren kako svi u publici čuju da mi kosti klepeću od straha – priznao je.

Ipak, stvari su prošle mnogo bolje nego što se nadao i dobio je još nekoliko angažmana.

U Viskonsinu se zbližio i s pozorišnom sekretaricom Meri Markart, kojom se 1964. i oženio. Brak je bio impulsivan i pomalo nepromišljen, ali Ford nije zbog toga zažalio. Naprotiv, mnogo godina kasnije, kad je postao zvezda, priznao je da prvoj supruzi duguje najviše u životu.

– Ona je izdržala što bi malo ko mogao: trpela me dok sam bio nesiguran, ponekad očajan i naporan, kad smo živeli s vrlo malo novca i jedva podmirivali račune, a ništa na svetu nije upućivalo na to da ću jednoga dana uspeti kao glumac – tvrdi.

Meri ga je, priznaje, nagovorila da se odvaži i na neizvestan korak – selidbu u Los Anđeles. Ford ne krije da se u prvom trenutku skamenio od straha, ali i sam je bio svestan da njegove glumačke ambicije u Viskonsinu imaju slabe šanse, pa je spakovao sve što su imali u mali polovni kombi i u oktobru 1965. otputovao u Kaliforniju.

– Sva sreća da nisam imao pojma u šta se upuštam. Nisam imao nikakvu predstavu kuda treba da idem, kako da tražim posao, kome da se obratim, koji studiji uopšte postoje u gradu! Ukratko, bio sam tele koje nije imalo pojma kako dalje.

Susreo je desetine mladih ljudi koji su, kao i on, došli u Holivud željni uspeha i tek tada shvatio da je samo "kap vode u okeanu", a da put do slave nije ni izdaleka jednostavan kao što mu se u početku činilo. Poslušavši savete onih koji su u odbijanju filmskih pragova imali više iskustva, za početak se prijavio u program "Novi talenti", preko kojeg je filmska kompanija "Columbia Pictures" regrutovala mlade glumce. Honorar je bio skroman – samo 150 dolara nedeljno – ali Forda je mnogo više frustriralo što je za taj novac svakoga dana dolazio u studio, sedeo i – čekao.

Od tako malog iznosa nije se, naravno, moglo živeti, tim pre što je mladi par 1967. dobio sina Bendžamina, koji je danas poznati kuvar, a 1969. i Vilarda, koji se posvetio nauci i sada je ugledni istoričar, pa je porodici trebalo nabaviti više novca. Kako bi osigurao dovoljno barem za stanovanje i osnovne troškove, Harison ford je nakon celodnevnih iščekivanja u filmskom studiju uveče radio u piceriji u susedstvu, ali ni to nije bilo dovoljno za četvoročlanu porodicu pa je počeo da se pita ima li sve to smisla.

PRINTSCREEN

POZNANSTVO SA DŽORDŽ LUKASOM

– U jednom trenutku sam izgubio živce, raskinuo ugovor s "Columbijom" i prešao u "Universal", nadajući se da će tamo biti bolje.

Međutim, malo se toga promenilo: Ford je i dalje morao da čeka da ga pozovu, samo što ovoga puta nije sedeo besposlen. Nabavio je literaturu, nešto alata i materijala, osposobio prostor u garaži i počeo da obrađuje drvo i da izrađuje najpre skromne i nezahtevne komade, a potom i mnogo složeniji nameštaj. Oduvek spretan s rukama, brzo se usavršavao i postao odličan stolar, a sudbina je htela da mu se to i isplati: kad je od poznanika čuo da brazilski muzičar Serhio Mendes želi od tri garaže da napravi tonski studio, odmah se povezao s njim i dobio posao.

Mendes je bio oduševljen, a Ford je ubrzo imao toliko narudžbina da je jedva mogao da predahne. Najznačajnija mušterija, pokazaće se, bio mu je reditelj i producent Džordž Lukas, kome je napravio nekoliko ugradnih ormara, ali mnogo značajnije je bilo to što je ostavio dobar utisak na Lukasa, koji mu je 1973. ponudio ulogu u filmu "Američki grafiti" i omogućio mu još nekoliko angažmana. Tračak nade da će se dokopati slave tako se pojavio nakon manje uloge u filmu Fransisa F. Kopole "Prisluškivanje", 1974, a još više kad ga je 1977. Lukas opet angažovao, ovog puta za film "Ratovi zvezda".

Kad je prihvatio ulogu Hana Sola, Ford nije ni slutio da će film postići ogroman uspeh, a on postati jedan od najtraženijih i najbolje plaćenih glumaca u Holivudu. Za "Ratove zvezda" dobio je, za njega u tom trenutku, astronomskih 10.000 dolara. Ali, već za sledeći nastavak potpisao je ugovor na 500.000 dolara, a san o filmskoj slavi nakon trinaest godina iščekivanja postao je java.

Prema grubim procenama, filmovi u kojima je glumio zaradili su više od šest milijardi dolara, pa ne čudi što su mu producenti vrlo brzo počeli odobravati astronomske honorare.

Ipak, svaka priča o uspehu ima i naličje, a ta sudbina nije zaobišla ni Harisona Forda.

Veliki uspeh i dugotrajna odsustvovanja iz porodice zbog obaveza na filmu, uzdrmali su dotada skladan brak i on se 1979. raspao. Mada razlaz nije bio bezbolan, Ford se poneo korektno – iako to nije morao da učini, bivšoj supruzi je prepustio vilu u kojoj su dotad živeli, a sebi je kupio manju kuću u blizini, kako bi što više bio s decom.

PRINTSCREEN

DRUGI BRAK

Ali, nije dugo samovao. Na jednom snimanju upoznao je scenaristkinju Melisu Metison, s kojom je postao nerazdvojan. Par se ubrzo nastanio u Fordovoj novoj vili, koju je kupio 1982, pošto se na njegov račun počeo slivati novac za filmove "Imperija uzvraća udarac" i "Povratak Džedaja". Ali, Ford nakon neuspešnog braka nije žurio da uđe u drugi, pa su se on i Melisa venčali tek 1984, četiri godine nakon što su se upoznali. U braku su 1987. dobili sina Malkolma, a tri godine kasnije i kćerku Džordžiju.

Melisa je svesrdno potpomagala suprugovu karijeru, jer je zaista bila u savršenoj poziciji za to: radila je kao scenaristkinja u timu s jednim od najjačih filmadžija današnjice, Stivenom Spilbergom. On je, s druge strane, početkom osamdesetih godina tražio glavnog glumca za lik neustrašivog i šarmantnog pustolova Indijanu Džonsa, za film "Otimači izgubljenog kovčega", a Melisa je Spilbergu predložila da je poveri njenom suprugu. Slavni redatelj ju je poslušao i – nije zažalio. Ford je odigrao ulogu Indijane Džonsa u još tri filma i postigao neverovatan uspeh i popularnost, ali i ogromnu finansijsku dobit.

Naime, uz milionske honorare, ugovorio je i procenat od zarade filma, što se pokazalo kao nepresušan izvor prihoda.

VELIKI USPESI I HONORARI

Ponude su pljuštale sa svih strana, a ford je nepogrešivim instinktom izabrao nekoliko sjajnih i vrlo unosnih uloga: 1982. Rika Dekarda u filmu Ridlija Skota "Istrebljivač" (Blade Runner), 1985. ulogu detektiva Džona Buka u sjajnom trileru Pitera Vira "Svedok", potom odlično primljenu ulogu penzionisanog analitičara CIA Džeka Rajana u napetom filmu Filipa Nojsija "Patriotske igre" i, mnogi tvrde njegovu najbolju ulogu, u filmu "Begunac", 1993, u kojem je glumio nevino optuženog lekara Ričarda Kimbla.

Veliki uspesi i honorari koji su sa svakim filmom bili sve veći, imali su i drugo lice: postao je toliko popularan da nigde nije imao mira.

– Osećao sam se neverovatno neprijatno, gotovo progonjeno. Kud god bih pogledao, video sam svoje fotografije, džambo plakate, reklame! Na neki način postao sam rob vlastite popularnosti, i to me beskrajno frustriralo.

Kako bi makar povremeno normalno živeo, 1985. je kupio veliko imanje u dolini Džekson Hol u Vajomingu, gde bi se povlačio kad god je mogao. Tamo je, daleko od glamuroznih holivudskih okupljanja, mogao na miru da radi u svojoj stolarskoj radionici, da uveče opušteno sedi na terasi, a preko dana jaše. S vremenom je priuštio sebi i ono što je već dugo želeo – naučio je da leti.

Krenuo je na kurseve, položio sve ispite i 1986. dobio dozvolu za upravljanje helikopterom i manjim letelicama. Od tada je letenje za njega "relaksacija, terapija, užitak, punjenje baterija, prilika za savršenu meditaciju".

Iako je profesionalno ali i privatno prošao mnogo turbulentnih razdoblja, život mu je u zrelom dobu priredio još jedno iznenađenje. Naime, kad se činilo da je postigao sve što je želeo i da mu život ne može biti bajkovitiji, Fordse ponovo našao na tankom ledu.

Njegova supruga Melisa Metison izjavila je da "ne želi više da bude u braku sa samom sobom jer njega nikad nema" i 2001. podnela tužbu za razvod.

Pokazalo se da joj je lako da se rastane od supruga, ali mnogo teže od njegovih miliona, pa je postupak trajao pune tri godine i proglašen je jednim od najskupljih holivudskih razvoda. Melisa je vansudskom nagodbom dobila 90 miliona dolara i nepoznati procenat zarade od svih Fordovih filmova koje će on ostvariti do punoletstva dece.

TREĆI BRAK

U bespoštednoj borbi za svaki cent, mediji su – atipično – stali na njegovu stranu. Kad bi ga pitali da li se oseća kao "oguljeni zec", Ford je mirno odgovarao "to je samo novac", ali u tom je trenutku malo ko znao da je šezdesetogodišnji glumac – ponovno zaljubljen.

Na dodeli Zlatnih globusa 2002. godine, Ford se upoznao s tada 38-godišnjom glumicom Kalistom Flokhart i za njega je istog trenutka sve ostalo postalo nevažno.

Holivudom su odmah počela sočna ogovaranja, jer je Kalista samo tri godine starija od glumčevog prvog sina, ali par se nije dao pokolebati. Iako su mnogi prognozirali da će se brzo ohladiti i da neće moći da prati tempo i zahteve svoje mlade partnerke, dogodilo se upravo suprotno.

Posle osam godina zajedničkog života, par se 18. juna 2010. venčao u Novom Meksiku. Kad je vest procurila u javnost, glumca su zatrpali pitanjima kako se u dobu kad je već bio trostruki deda odlučio na taj korak i kako će se odnositi prema Lijamu, osmogodišnjem usvojenom sinu svoje supruge, a on je samo odmahivao rukom.

Na razgovor je pristajao samo ako su se pitanja ticala njegovih profesionalnih ili filantropskih aktivnosti, kojih je od 2000. bilo sve više. Ford je učestvovao u akcijama za očuvanje prirode i zaštitu okoline, pa je 2006. dobio i uglednu nagradu "Jules Verne Spirit of Nature". Još više poklonika dobio je kad je zabranio lovcima da zalaze na njegovo ogromno imanje i da na njemu love jelene, a 2006. je na Dan zahvalnosti u Los Anđelesu organizovao i platio večeru za četiri hiljade beskućnika.

– Ponosan sam na svoj rad, naravno. Vesele me i nagrade koje sam dobio kao glumac, godi mi priznanje Američkog filmskog instituta i nagrada za životno delo – izjavio je povodom svog 70. rođendana. – Ali, sve to pada u senku kad letim nad svojim imanjem u Vajomingu i vidim krdo jelena kojima ne preti opasnost od čoveka. Ljudi pogrešno misle da je novac izvor sreće. Nije. Šteta je samo što većina nas do te spoznaje dođe prekasno.

MOĆNE ŽENE - VIVIJEN VESTVUD, VEČITA BUNTOVNICA NA VRHU MODNE PIRAMIDE

 

SCREENSHOT

Potekla iz radničke klase, rano je shvatila da je manje više i kako sve bogatstvo sveta ne može da otkloni barikade u svesti

Veliko je pitanje da li bi se moda percipirala na način na koji se to danas čini da je britanska kreatorka Vivijen Vestvud odabrala da bude samo učiteljica, da gleda televiziju i radi stvari koje običan svet podvodi pod uobičajene i normalne.

Ona je oblačenje žena, ali i muškaraca, uzdigla na viši nivo, dala mu slobodu i mogućnost da postane umetnost. Vivijen je svojim prvim komadom garderobe pokrenula revoluciju.

Jedna je od začetnica pank pokreta i svakako odgovorna za način na koji svet doživljava londonsku modnu scenu. Lišena trivijalnosti, uniformisanosti i malograđanske svesti, izborila se da više ne bude tabua. Pokazala je da stara, jeftina i pocepana majica može da bude glamuroznai kako se može nositi kao šik komad koji neko poseduje u ormaru.

Dokazala je da svako pravilo koje je čovek postavio kao takvo može da bude osporeno i postavljeno na drugačiji, čak i suprotan način. Njen rad odiše slobodom, inspirisan je buntom, kurtizanama i seksom. Potekla iz radničke klase, rano je shvatila da je manje više i kako sve bogatstvo sveta ne može da otkloni barikade u svesti.

VIVIJEN ISABEL SAJER JE ROĐENA 8. APRILA 1941. GODINE, na severu Engleske. Njen otac Gordon bio je radnik u fabrici municije, a majka Dora, tkalja. Odrasla je u posleratnoj konzervativnoj radničkoj sredini, a krajem pedesetih godina prošlog veka preselila se sa roditeljima u londonsko predgrađe Harrow. Samouka je kreatorka, a jedino obrazovanje iz umetnosti stekla je na „Harrow College of Art“, studirajući jedan semestar na Katedri za kovanje i obradu arebra. Odustajanje od fakulteta obrazložila je rečima da to nije za nju.

Nisam razumela kako devojka iz radničke klase može da živi u svetu umetnosti– govorila je odlučivši da nastavi studije na učiteljskom koledžu. Po diplomiranju se i zaposlila. Naime, dobila je posao u osnovnoj školi u severnom Londonu kao predavač umetnosti.

- Dobar sam predavač i oduvek sam bila naklonjena nemirnoj deci koju moje kolege opisuju kao buntovnike. Kada sam bila tinejdžerka, pratile su me priče da sam seksualni manijak, ali to definitivno nisam bila, tako da sam svesna koliko prvi utisak može da prevari.

Za razliku od kasnijeg perioda, tada je vodila neuobičajeno dosadan život. Radila je, nije mnogo izlazila i vreme je uglavnom provodila u samovanju.

Godine 1961. upoznala je Dereka Vestvuda koji je postao i njen prvi suprug. Za svadbenu ceremoniju sama je kreirala svoju venčanicu, a tokom tri godine koliko su proveli u braku, rodio im se i sin Bendžamin.

- Moj sin kaže da njegov otac nije bio presrećan zbog slave koju sam donela njegovom prezimenu Vestvud. Odlučila sam da ga zadržim jer me je Malkom tako savetovao, rekao mi je da zvuči baš engleski – objasnila je kreatorka koja se od supruga rastala upravo zbog susreta sa Malkolmom Edvardsom koji je, kada je postao menadžer Seks Pistolsa, promenio prezime u Meklaren. Naime, mada je volela i supruga i dete, učmali život domaćice brzo joj je dosadio.

Preselila se kod brata koji je delio kuću sa studentima filmske režije i glume, a među njima je bio i čovek koji joj je promenio život.

Sa Malkolmom je 1971. otvorila butik „Let it Rock“ u Kings Roudu 430, koji je kasnije menjao imena u „Sex“, „Too Fast To Live Too Young To Die“, „Seditionaries“, a trenutno se zove „World Ends“ i tu se i dalje može kupiti odeća s njenim potpisom.

Iste godine započela je i njihova zajednička dizajnerska era. Malkolm je veoma uticao na rad Vivijen Vestvud, a pod njegovim nadzorom upoznala je svet ulične mode koja je reflektovala bunt kao srž pank pokreta.

- Došla sam sa severa Engleske gde kultura nije favorizovana. Kao dete sam čitala, ali nikada nisam išla u pozorište i znala da postoje umetničke galerije. Odrasla sam u kulturnom vakuumu, a onda sam upoznala Malkolma koji je bio iz jevrejske familije prodavaca dijamanata i on mi je pomogao da otkrijem drugačiji svet. Muškarci s kojima sam bila, uvek su mi davali intelektualnu stimulaciju, a to je ono što mi je oduvek bilo potrebno – istakla je Vivijen.

SCREENSHOT

U prvoj polovini sedamdesetih Meklaren je postao menadžer pank benda Sex Pistolsi, čiji su članovi nosili njihove modele i promovisali novi modni pravac inspirisan bajkerima, prostitutkama i fetišizmom. On je podrazumevao nošenje psećih ogrlića, mnoštvo lanaca, zihernadli, delova vojničkih uniformi, rajsferšlusa, razreza.

Klasični pank pokret podrazumevao je agresivnost, šokantnost i socijalni bunt, a odeća Vivijen Vestvud pratila ga je u stopu. Puritanska javnost bila je zgađena njenim radom, a dizajnerka je uživala u tome da šokira.

Iz veze s Malkolmom rodila je i drugog sina Džoa.

- Dobro poznajem svoje sinove i uvek sam se trudila da radim stvari po nečijem primeru, tako da sam svesna kako i nisam stalno bila dobra majka u pogledu rutine porodičnog života. Na primer, mojim sinovima nije bilo dozvoljeno da uđu u sobu kada se probude i skaču po meni dok spavam. Mlađi sin Džo osnovao je lanac donjeg veša „Agent Provocateur“, a stariji Ben je porno fotograf, mada nije mnogo uspešan u tome – opisala je Vivijen.

Godine 1981. Vivijen Vestvud je prikazala svoju prvu kolekciju u Londonu, pod nazivom „Pirates“, koja je bila inspirisana Boj Džordžom i homoseksualnošću. Svima je bilo jasno da je zvezda rođena. Nakon dve godine, učestvovala je na pariskoj Nedelji mode i bila prvi britanski dizajner kome je to uspelo nakon Meri Kvant. Blistavo poslovno nebo najavljivalo je da se oluja sprema na polju privatnosti. Iste godine, ona i Meklaren stavili su tačku na svoj brak. Ostali su upamćeni kao par koji je najviše uticao na modu, kako u Britaniji, tako i u svetu.

SCREENSHOT

Nakon razvoda, slikar Geri Nes postao je njen duhovni mentor i pomagao joj je u izboru tema koje je primenjivala u izradi svojih kolekcija. Početkom devedesetih, Vivijen se više okrenula visokoj modi, ali je počela da stvara i muške kolekcije. Osim toga, postala je poznata i kao dizajnerka cipela. Od 1990. godine i prikazivanja kolekcije „Portrait“, standardizovala je model. To su cipele koje imaju devet inča, što je 22,86 centimetara štikle i četiri inča, tačnije 10,16 centimetara, platformu.

Treći put se udala početkom devedesetih godina za svog studenta Andreasa Krontalera koji je četvrt veka mlađi od nje, a uz to je i biseksualac.

- On je najtalentovanija osoba u modi koju sam ikada upoznala i perfektno se uklapamo. Njemu je potrebna moja smirenost jer je veoma histeričan i ponekad biva opterećen sobom. Divan je kada pravi stvari, usmerio je našu produkciju i pretvorio je u nešto potpuno drugo – ispričala je kreatorka i otkrila da joj muževljevo seksualno neopredeljenje ne predstavlja problem.

- Nikada nisam zabrinuta oko toga šta je naumio i ostavljam ga na miru. Odlazi na odmore sam, a kada je odsutan, ja čitam i bavim se ženskim stvarima.

Dve decenije Vivijen je držala klasu industrijskog dizajna na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Za nju je Elvis Prisli muški Pin-up prošlog veka, a kada je 1992. proglašena za najbolju kreatorku, u svom govoru odala mu je veliko hvala rečima: Kiss me once, kiss me twice.

- Poslednja stvar koja me interesuje jeste to da budem u toku sa vremenom. Više volim da idem brže od toga. Ako idete u korak s vremenom, nemate šta da vidite. Zapravo, stalno nešto propuštate.

Iste godine dodijeljen joj je „Order of the British Empire“, a tom prilikom pozvana je na kraljevsku čajanku gde se pojavila kao Šeron Stoun u filmu „Niske strasti“, vidljivo bez gaćica, što kraljici i nije bilo zabavno. Njene indigo čizme iz kolekcije „Westwood’s Anglomania“ izložene su u muzeju Victoria&Albert. U njima je Naomi Kempbel pala nasred piste, što je izazvalo veliku medijsku pažnju.

- Osnove mog stvaralaštva ogledaju se u analizi svih prelomnih perioda koje sam proživela i pažljivoj dugogodišnjoj izgradnji ličnih intelektualnih okvira. Samo kroz nepopularne ideje moguće je promeniti svet. Kroz kroj možemo pokazati mnogo toga i smatram da je tehnika nezamenljiva. Velika zabluda ovog veka jeste da kreativnost ima prednost u odnosu na sve druge kvalitete.

Iako je odlikovana jednim od najviših britanskih priznanja, ona je veliki deo karijere provela boreći se protiv establišmenta. Poznata je i po svojoj hrabrosti i otvorenosti da glasno kaže šta misli.

Iako mnogi smatraju da je serija „seks i grad“ kultna kada je reč o modnom izrazu, kreatorka ne deli mišljenje većine. U prvom delu istoimenog filma, Vivijen je kreirala venčanicu u kojoj je glavna junakinja Keri trebalo da se uda. Iako je bila pozvana da se pojavi u filmu, Vivijen je to odbila jer ne poštuje rad kostimografkinje Patriše Fild. Ona je sa londonske premijere filma izašla nakon 10 minuta komentarišući da su kostimi u filmu dosadni i bezlični. Međutim, njena venčanica slikana u filmu, smatra se jednom od najlepših haljina svih vremena u filmskoj industriji.

Od 2006. počela je saradnju sa Nine Westom. Cipele nije dizajnirala Vivijen, ali kompanija „Vivienne Westwood“ stoji iza kolekcije. „Vivienne Westwood“ imperija obuhvata „Gold Labe“l, a ready-to-wear liniju „Red Label“, „Vivienne Westwood Man“ i „Anglomania“. Iako je počela bez pare u džepu, stala je na čelo unosnog modnog carstva vrednog 36 miliona dolara sa luksuznim buticima u Njujorku, Parizu, Moskvi i Hongkongu. Samim tim pokazala je da se vizija isplati.

Preminula je 22. decembra 2022.

PROČITAJTE:

SREĆNI KINESKI NOVČIĆI

MOĆNE ŽENE - MISS BO, IZ EX-YU, PRATI 3,2 MILIONA LJUDI NA INSTAGRAMU... KO JE MISS BO?

 

Na Instagramu se predstavlja kao Miss Bo, a pravo ime joj je Božana Abrlić

PROČITAJTE:

MOĆNE ŽENE - ŠERON STOUN

Božana je model iz Zagreba, na Instagramu se predstavlja kao Miss Bo i tamo je prati 3,2 miliona ljudi. 

PROČITAJTE:

MOĆNE ŽENE - SOFIJA LOREN

To je impresivna brojka jer se još samo nekolicina njih može pohvaliti tako visokim brojem „followera“.

PROČITAJTE:

MOĆNE ŽENE - ŠER

https://www.instagram.com/_missbo/

No, o Božani se zapravo malo toga zna. 

PROČITAJTE:

MOĆNI MUŠKARCI - KLERK GEJBL

Na stranici Famous Birthdays piše da je rođena 1989. godine u Hrvatskoj (tačnije u Zagrebu) te da je u horoskopu Strelac.

Osim što je izuzetno lepa i posebna pa svojim fotkama i videima na Instagramu privlači milione pratilaca, o ovoj prelepoj zagrepčanki sve ostalo je velika misterija.

Sarađuje s poznatim hrvatskim fotografima i do sada je odradila nekoliko beauty kampanja u suradnji s poznatim fotografima.

Na internetu nema podataka o njoj a na svom nekadašnjem profilu na stranici „Model Mayhem“, koja služi za 'spajanje' fotografa s modelima koje će fotografisati za neke posebne modne editorijale, se ovako predstavila:

"Zovem se Miss Bo i iz Hrvatske sam. Žanrovi modelinga za koje sam zainteresirana su pinup, glamour, beauty, komercijala, alternativa, vintage, latex i tako dalje. Sama radim šminku i frizuru", napisala je.

Visoka je 157 cm, ima 48 kilograma, plave oči, smeđu kosu - to su jedine informacije koje je podelila na svom nekadašnjem profilu.

PROČITAJTE: 

SREĆNI KINESKI NOVČIĆI

OVO JE NJEN PROFIL NA FEJSBUKU:

https://www.facebook.com/Vibesbybo.com29

GLUMAČKA EKIPA FILMSKOG SERIJALA „STAR WARS“ (1977)

 

Harrison Ford (Hans Solo), David Prowse (Darth Vader), Peter Mayhew (Chewbacca), Carrie Fisher (Princess Leia), Kenny Baker (R2-D2), Mark Hamill (Luke Skywalker)...

MOĆNE ŽENE – Šarlin Sarkisijan Lapjer, ŠER

 

SCREENSHOT

Šarlin Sarkisijan Lapjer je pravo ime pevačice koju većina nas čitav život zna kao Šer. Ova slavna pevačica rođena 20. maja 1946. godine je kao mala maštala da jednog dana postane slavna.

Kada joj je majka jednom prilikom rekla: "Nadam se da ćeš naći bogatog muškarca koji će se brinuti o tebi," Šer joj je odgovorila: "Mama, ja sam taj muškarac."

SCREENSHOT

Istina, ova hrabra žena je tokom čitavog života savršeno znala ko je, šta je i šta želi. Gledajući nju svima je očigledno da je takav stav i razmišljanje pravi put do uspeha.

Gledajući gde je stigla, većina nas pomisli kako je Šer odrasla u bogatoj porodici, ali istina je da joj je otac bio kamiondžija jermenskog porekla koji se razveo od njene majke kada je Šer imala samo 10 meseci.

Njena majka je pokušavala na sve načine da nađe novac za njihov život, ali je jedan kratak period morala da ostavi Šer u sirotištu. Pevačica se nikad nije oporavila od te traume.

Kada je imala 16 godina je napustila školu i krenula na privatne časove glume. Napustila je majku i s drugaricom počela da živi u gradu zvezda – Los Anđelesu. Da bi se izdržavala, igrala je u holivudskim klubovima i koristila priliku da se upozna sa izvođačima, menadžerima i agentima. Nije zazirala da priđe bilo kome za koga je smatrala kako bi mogao da joj pomogne da stigne do kontakta ili neke audicije. 

Već s nepunih 17 godina došlo je do susreta koji je u velikoj meri obeležio njenu karijeru, ali i život. U novembru 1962, Šer je srela izvođača Sonija. Salvatore Bono bio je muzičar, tonski snimatelj i pomoćnik poznatog holivudskog producenta Fila Spektora.

Njih dvoje upoznali su se u jednom losanđeleskom kafeu, a ono što je počelo kao lepo druženje, ubrzo je preraslo u brak. Zahvaljujući Soniju, Šer je pevala prateće vokale na nekoliko Spektorovih pesama. Osim bračnog zajedništva, par je ubrzo odlučio da postane i muzički duo. Nazivaju se jednostavno Soni i Šer i 1965. godine izbacuju dva hit singla.

Ipak, 1974. godine počinju da se naziru pukotine u njihovom odnosu. Razlike između njih nadjačavale su sličnosti i naredne godine usledio je neminovan razvod jedanaest godina dugog braka.

SCREENSHOT

"On je meni bio kao otac koga se plašim, iako me nikada nije udario ili vikao, ali umeo je da bude veoma strog na zastrašujući, sicilijanski način. Nisam bila u stanju da mu se usprotivim. Sve jače sam osećala da moje potrebe ne mogu da dođu do izražaja, samo su se njegove odluke poštovale," bila je iskrena Šer u intervjuu koji je dala mnogo godina posle njihovog razvoda.

Rastanak Soni i Šer bio je mučan. Proveli su dosta vremena na sudu zbog finansija, ali i starateljstva nad ćerkom, koje je na kraju pripalo Šer.

"Kada je prestao da postoji naš tandem, Soni je bio slomljen, što je tužno jer mu je očigledno to više značilo od našeg braka. Bio je užasan suprug, ali moram priznati da sam od njega, kao mentora, dosta naučila," izjavila je pevačica.

Buran period njenih tridesetih obeležili su brojni muškarci. Tokom razvoda od Sonija trajala je pevačicina dvogodišnja afera sa producentom Dejvidom Gefenom koji joj je pomogao oko promene izdavačke kuće. Ipak, 1975. godine, tek nekoliko dana posle zvaničnog razvoda, Šer se udala za rok muzičara Grega Almana. Ni taj brak nije prošao bez turbulencija. Samo sedam dana od venčanja tražila je razvod zbog njegovih problema s porocima, ali pomirili su se posle jednog meseca. Naredne godine dobili su i sina, Elajdžu Blua.

Šer je u međuvremenu nastavila televizijsku saradnju sa Sonijem, budući da je to u tom trenutku bio dobar potez za njihove karijere. Njena naredna dva albuma, ‘76. i ‘77. godine, nisu dobro prošli kod publike, a neuspeh na poslu išao je ruku pod ruku s krahom drugog braka.

Kao majka dvoje dece, Šer je znala kako mora da napravi izbor kada je reč o njenoj muzičkoj karijeri. Uprkos nekadašnjim željama da bude rok zvezda, prilagodila se aktuelnom ukusu i izdala disko-hit "Take Me Home", kao i album istog naziva, koji je postigao momentalni uspeh. Najprodavanija ploča gotovo kroz čitavu polovinu 1979. godine obezbedila je pevačici povratak u velikom stilu i povela je na nov, neočekivani put.

Upravo tada rađala se pop ikona kakvu danas poznajemo. Ipak, karakteristično za Šerin čitav život, nakon reda uspeha bio bi obavezan niz padova i novih podizanja. Muzička karijera stagnirala je nekoliko godina da bi kasnih osamdesetih ponovo uzela pun zamah.

Međutim, Šer nije želela da zanemari ni san devojčice koja je pred ogledalom sebe videla kao filmsku zvezdu. Relativan neuspeh filmova sa Sonijem nije obeshrabrio umetnicu da se ponovo oproba u glumi.

Nedostatak hitova u prvoj polovini osamdesetih dodatno ju je podstakao da se okuša u filmskoj industriji. Angažovana je prvo u brodvejskom hitu reditelja Roberta Altmana o Džejmsu Dinu, a potom i u filmskoj adaptaciji predstave 1982. godine. Šer je kasnije izjavljivala da je Altman bio ključan za razvitak njene filmske karijere. Mnogi su mu govorili da mi ne poveri ulogu, ali on je jedini verovao u mene, sa zahvalnošću je govorila umetnica. Drugi reditelji zapazili su njen talenat i polako, ali sigurno otvarala je teška holivudska vrata. Dobila je poziv da glumi zajedno sa Meril Strip u filmu "Silkvud" 1983. godine.

Prisećala se da je bila suočena sa gomilom stereotipa i da su mnogi dovodili u pitanje njenu glumu. Na pretpremijeri filma čula je podsmeh iz publike na sam pomen njenog imena. Ipak, za ovu rolu Šer je kasnije osvojila Zlatni globus za najbolju sporednu ulogu na filmu. Usledio je i komercijalni hit "Maska", a Šer je sve više upadala u oči publici. Pažnju je uglavnom privlačila zbog svog kontroverznog životnog stila, tetovaža, plastičnih operacija, modnih egzibicija i afera s mlađim muškarcima. Bila je u emotivnim vezama s glumcima Valom Kilmerom, Tomom Kruzom, Erikom Stolcom, filmskim producentom Džošom Donenom, gitaristom Bon Džovija Rikijem Samborom, ali i osamnaestogodišnjim pekarom Robom Kamiletijem, s kojim je imala trogodišnju romansu.

MISICA PLASTIČNE HIRURGIJE

Javni imidž popularne pevačice bio je naširoko komentarisan i kakvi god da su bili utisci, niko nije ostajao ravnodušan. Uspešno se bavila modelingom, nakon što ju je otkrila urednica časopisa Vog na zabavi kod Džeki Kenedi.

Proglašavali su je seks-simbolom, a u eri kada su moralni standardni medijskih urednika još uvek bili striktni, Šer se borila da njen dekolte i go stomak ne podlegnu cenzuri. Magazin "People" prokomentarisao je: Nije se pojavila devojka poput Šer još od Marlen Ditrih ili Grete Garbo. Ona je modna ikona koja je dopadljiva svim uzrastima.

Fizički izgled pevačice kasnije je privlačio pažnju medija zbog drugih stvari. Nazivali su je misicom plastične hirurgije, a brojne korekcije na njenom licu i telu često su poredili s njenim životom. Promene na njoj nisu samo kozmetičke prirode, one su hiperbolične, ekstremne, slobodne... glasili su komentari. Šer se podvrgla transformacionoj tehnologiji koja je dramatična i nepovratna, govorili su drugi. Izgled i karakterističan glas postali su njeni zaštitni znaci koji su je izdvajali iz mase.

STRAH OD NEMAŠTINE

Ni u poznim godinama Šer ne prestaje da doživljava uspone i padove. To je izgleda sastavni deo njenog života. Mediji su pisali o njenim navodnim finansijskim problemima i depresiji.

- Do smrti ću se plašiti siromaštva. To vam je kao kada debela devojka smrša 30 kilograma, ali za sebe i dalje misli da je ogromna. Odrasla sam u bedi i taj osećaj ostaće zauvek u meni. Imam veliki strah da se to ne ponovi – izjavila je jednom prilikom. Ovih dana publika je viđa kao jednog od aktera protesta protiv novog američkog predsednika Donalda Trampa. To i ne čudi, pošto je oduvek bila borac za ljudska i manjinska prava. Borba je ono što krasi prirodu ove umetnice, padovi i usponi su joj u krvi. O tome je i sama često govorila.

- Ja sam kao automobil iz luna-parka. Ako udarim u ivicu, samo prešaltam u rikverc i nastavim u drugom pravcu. Udarila sam u previše ivica u svom životu, ali ne stajem. Mislim da je to moj najveći kvalitet – izjavila je ova vanvremenska diva.

O njenoj neverovatnoj sposobnosti da iz svake bitke izađe još jača, možda je najbolji opis dao američki komičar Džimi Džejms, veliki poštovalac umetnice.

- Kada bi došlo do nuklearne kataklizme na planeti Zemlji, preživele bi jedino bubašvabe i Šer.

PROČITAJTE: SREĆNI KINESKI NOVČIĆI

MOĆNI MUŠKARCI – KLARK GEJBL

 

YOUTUBE SCREENSHOT

Jedan od najpoznatijih glumaca svih vremena Klark Gejbl, rođen je 1. februara 1901. godine u državi Ohajo.

Njegova majka, Adelajn, preminula je pre Klarkovog prvog rođendana od posledica epilepsije. Nakon nekoliko godina njegov otac, Vilijam Henri Gejbl, oženio je Dženi Danlop, koja se posvetila vaspitanju i odgajanju dečaka Klarka.

Maćeha Dženi naučila je Klarka lepom ponašanju i manirima, kako da pazi na svoje držanje i svira klavir. Do sedamnaeste godine, Gejbl je svirao klavir, čitao Šekspira i postao odličan mehaničar. U tim godinama maštao je o glumačkoj karijeri.

Nakon smrti svoje maćehe, Klark je radio kao drvoseča, telefonski operater i prodavajući gume.

Bio je uveren da će se kao i njegov otac, koji je radio na naftnoj bušotini i bio farmer, ceo život baviti fizičkim radom.

Jedne večeri, nakon smene u fabrici, Gejbl je otišao da pogleda predstavu u pozorištu.

Toliko je uživao da je odlučio da postane glumac. Svoj san pokušao je da ostvari tako što je prihvatio neplaćeni posao u pozorištu, ali njegov plan nakratko je prekinut kada je 1919. godine preminula njegova maćeha. Tada je otišao da pomaže ocu u Oklahomu

Potom je radio u pozorištu, nameštajući svetla, skupljajući kablove i kuvajući kafu glumcima, sve vreme maštajući o tome da se nađe na pozorišnoj sceni.

Svoju prvu ulogu dobio je sa 20 godina, kada igrao ulogu kuvarice. Međutim, reditelju se Klarkova gluma nije dopala, te više nije dobijao uloge u pozorišnim predstavama.

Nakon tri godine, pozdravio se sa ocem i pridružio putujućem pozorištu koje je ubrzo bankrotiralo, a Gejbl je ostao u Montani. Stopirao je kako bi stigao u Oregon gde se pridružio novom pozorištu.

YOUTUBE SCREENSHOT

GLUMAČKI USPON I BURAN LJUBAVNI ŽIVOT

Nova prilika za glumačku karijeru otvorila se tokom njegovog boravka u Portlandu, gde je upoznao 17 godina stariju glumicu i profesorku glume Džozefin Dilon. Džozefin je mislila da je veoma talentovan i rešila je da od njega napravi zvezdu! Učila ga je dobrom držanju i načinu izražavanja, uspela je čak da ga nauči kako da kontroliše svoj glas.

Ubrzo se među njima rodila ljubav, te su se 1924. godine venčali u Los Anđelesu. Džozefin je bila njegova menadžerka, nalazila mu sporedne ulogu u nemim filmovima, savetovala mu da ne koristi svoje prvo ime (Vilijam) i dala mu nadimak "Kralj Holivuda", što je kasnije i postao. Odigrao je nekoliko sporednih uloga u filmovima i polako sticao popularnost, a publika je bila oduševljena njegovom pojavom i glasom.

Klark i Džozefina živeli su zajedno 6 godina, a razveli su se 1931. godine, kada je oženio Mariju Langam, ćerku tadašnjeg poznatog naftnog tajkuna. Marija je želela da njen muž bude uspešan i poznat glumac, te je uložila veliku sumu novca u njegovu karijeru. Tokom 1931. godine igrao je u 12 filmova, a 1934. dobija ulogu u čuvenom filmu "Dogodilo se jedne noći", koji ga je i proslavio. Za ulogu novinara Pitera Vorna dobio je svog prvog i jedinog Oskara.

KLARK GEJBL JE POSTAO SINOMIN ZA HRABROG I JAKOG MUŠKARCA, svaki Amerikanac želeo je da bude poput njega. To je bio i razlog zbog kojeg je bio omiljen među ženama. Lukavo je koristio svoj šarm i imao brojne romanse. Njegova žena Marija tolerisala njegove avanture sve do 1939. godine, kada ga je tužila i dobila polovinu njegovog novca.

YOUTUBE SCREENSHOT

KEROL LOMBARD

Klarka ta situacija nije pogodila, jer je voleo drugu ženu. Samo mesec dana nakon razvoda oženio je poznatu glumicu Kerol Lombard. Glumac je kasnije priznao da je Kerol bila njegova jedina ljubav, koje se sećao čitavog života.

Klark i Kerol upoznali su se 1932. godine, ali se isprva nisu dopali jedno drugom. Sreli su se ponovo 1936. godine, kada su uspeli da pronađu zajednički jezik. Nakon nekoliko meseci zajedno su provodili vreme u restoranima, a ubrzo i zaljubili.

Kako je Klark tokom ove romanse bio i dalje u braku sa Marijom Langam, morao je tajno da se sastaje sa Kerol. Mesec dana nakon razvoda tokom snimanja filma "Prohujalo s vihorom" Klark i Kerol su se venčali.

Venčani par živeo je različitim životom od poznatih zvezda u Holivodu: nisu imali teniski teren niti bazen, živeli su skromno. Kerol je imala konje, a Klark je gajio piliće, uz pse i mačke. Noći su često provodili u šatoru pod zvezdanim nebom. Bili su veoma srećni, a Klark nije bio zainteresovan za druge žene. Iako su želeli decu, nakon poseta različitim doktorima postalo je jasno da Kerol ne može da ima decu. Ona je potom odbijala uloge u komedijama i birala samo drame.

Klark i Kerol živeli su 5 godina nakon kojih je počeo Drugi svetski rat. Kada su se Sjedinjene Države priključile ratu 1941. godine, američka vlada je zamolila poznate da pomognu u različitim humanitarnim programima za vojsku. Karol je pokušala da ubedi Klarka da putuje sa njom, ali poznati glumac imao je već potpisan ugovor sa jednom filmskom kućom.

U januaru 1942. godine Kerol je avionom putovala kući sa svojom majkom kad je njen avion udario u planinu u blizini Las Vegasa. Preminula je sa samo 33 godine, a kao uzrok nesreće spominjala se greška pilota. U avionu su bila 22 putnika i svi su poginuli.

Gejbl je stigao na mesto nesreće kako bi identifikovao njeno telo, a kad se vratio na njihov ranč, tugovao je u samoći.

Nakon smrti svoje žene Klark je nastavio sa glumom, ali mnogi su govorili da to nije bio više isti Klark Gejbl. Tragična smrt njegove supruge ga je potpuno slomila. Počeo je da živi sam i pije, često je ležao na Kerlonim jastuku i mirisao njen parfem. Svojim slugama nije dozvoljavao da brišu prašinu u njenoj sobi. Avgusta 1942. godine pridružio se Osmoj vazduhoplovnoj armiji.

TEŠKOĆE U PRIVATNOM ŽIVOTU

Tokom 1943. boravio je u Engleskoj učestvujući u ratu. Već 1944. godine vratio se kući, a kompanija MGM mu je u tome pomogla. Nastavio je da pije, izlazi i glumi, a nešto kasnije oženio je Silviju Ešli. Nakon samo 3 godine zajedničkog života, par se razveo 1952. godine, jer među njima nije bilo ljubavi.

Nakon razvoda nizao je brojne romanse, između ostalog sa poznatim imenima Holivuda - Grejs Keli, Džoun Kraford, Nensi Dejvis, Marion Dejvis i Lana Tarner. Godine 1955. Klark se oženio peti put mladom glumicom Kej Vilijams.

Klark ju je zaprosio, jer ga je podsećala na suprugu Kerol Lombard. Nažalost, glumac nije mogao sa Kej da pronađe ljubav i sreću, kakvu je imao sa Kerol.

TRAGIČNA SMRT

Kao poznati "Kralj Holivuda" Klark Gejbl preminuo je od srčanog udara tokom snimanja filma "Neprilagođeni". Ovaj film ostao je zapamćen i kao poslednji film čuvene glumice Merilin Monro. Supruga Kej Vilijams sahranila je svog supruga odmah do Kerol Lombard, njegove jedine ljubavi. Nakon 4 meseca Kej Vilijams rodila je sina, Džona Klarka Gejbla, jedinog priznatog deteta Kralja Holivuda.

 

YOUTUBE SCREENSHOT

"PROHUJALO S VIHOROM" (GONE WITH THE WIND) režirao je Viktor Fleming koji je tek na polovini snimanja filma angažovao englesku glumicu Vivijan Li da igra junakinju Skarlet O'Haru.

Partner harizmatične Vivijan bio je Klark Gejbl, pošto je Gari Kuper odbio da igra Reta Batlera. Kuper je tada izjavio da će to biti: „Najveći neuspeh u istoriji Holivuda“.

Za ulogu Skarlet prijavilo je 1.400 glumica, pa i Olivija de Hevilend, koja je ipak dobila važnu ulogu Melani. Olivija je jedna od retkih živih članova ekipe filma i ima 102 godine.

Film je počeo da režira Džordž Kjukor, snimio je 17 minuta, ali je napustio film jer je smatrao da scenario „ne funkcioniše kako treba“.

Prva verzija filma je trajala više od četiri i po sata, a kasnije je skraćena za 48 minuta.

Legendarni film, snimljen prema istoimenom romanu Margaret Mičel, osvojio je osam Oskara, a bio je nominovan za još pet i, ako se obračuna prihod koji je ostvario 1939. godine prema aktuelnoj vrednosti dolara, to je film koji je zaradio 3.785.107.801 dolara, što ga čini najkomercijalnijim u istoriji američke sedme umetnosti.

 

Vilijam Klark Gejbl bio je američki filmski glumac, rođen 1. februara 1901. godine u Kadizu, a preminuo 16. novembra 1960. godine u Los Anđelesu.

1928. godine je debitovao na Brodveju. U Holivud je otišao 1930. godine. MGM ga je prvo odbio a potom primio i već prve godine počeo je da igra glavne romantične uloge.

Rođen: 1. februar 1901., Kadis, Ohajo, Sjedinjene Američke Države

Umro: 16. novembar 1960., Hollywood Presbyterian Medical Center Emergency Room, Los Anđeles, Kalifornija, Sjedinjene Američke Države

Supruga: Kej Vilijams (u braku 1955.–1960.

Deca: Džon Klark Gejbl, Džudi Luis

PROČITAJTE: SREĆNI KINESKI NOVČIĆI