VREMEPLOV: ZZ TOP - NAJPOZNATIJE BRADONJE ROKENROLA

 

4. maja 1991. guverner Teksasa En Ričards proglasila je “ZZ Top dan”, kao „priznanje grupi koja je snagu ritma teksaškog bugija prenela masama obožavalaca širom sveta“.

ZZ Top je američka rok grupa čiju najpoznatiju postavu su činili Bili Gibons (vokal, gitara), Dasti Hil (vokal, bas gitara, klavijature) i Frenk Bird (bubnjevi, udaraljke).

Ironično je, jedini član benda koji ne nosi bradu dužine grudi, naziva se Bird (beard - brada).

Najveći hitovi grupe su „Sharp Dressed Man“, „La Grange“, „Gimme All Your Lovin`“, „Legs“, „Sleeping Bag“, „Rough Boy“...

Nakon raspada grupa „The Moving Sidewalks“ i“ American Blues“, Gibons je 1969. osnovao južnjački bug rok bend ZZ Top, u kojem su, uz Gibonsa, bili Dasti Hil i Frenk Bird (kao zamena za Bilija Eteridža). Naredne godine grupa izdaje prvi album pod naslovom „ZZ Top’s First Album“, sa izdvojenim singlom „Shakin’ Your Tree“. Album je bio komercijalno neuspešan, ali su ga drugi rok-muzičari pozitivno ocenili, pa su usledili pozivi za turneje od Dženis Džoplin, Džimija Hendriksa ...

U početku je grupa nastupala po Teksasu, Luizijani i Misisipiju i tako stekla brojno sledbeništvo, što je doprinelo boljoj prodaji drugog albuma, „Rio Grande Mud“.

Trećim albumom, naslovljenim „Tres Hombres“ i objavljenim 1973, grupa stiče svetsku popularnost. Ploča se plasirala na 8. mesto US Top LP’s, nakon tri nedelje prodala se u zlatnom tiražu, a singl „La Grange“ postaje jedna od himni hipi-generacije.

MONEY, MONEY

Kompanija “Mitsubishi Motor Sales” morala je grupi isplatiti 115.000.000 američkih dolara odštete zbog neovlašćenog korišćenja pesme “La Grange” u svojim reklamama.

U junu 1993. zaradili su 15.000.000 dolara za nastup na obeležavanju devedesete godišnjice kompanije „Harley Davidson“.

Godine 1995. kompanija „Sterdyne Corporation“ isplatila je grupi 30.000.000 dolara odštete zbog proizvodnje i prodaje madraca punjenog materijalom nazvanim ZZ Toper.

Bili Gibbons i Dusti Hil su, kako se navodi, odbili ponudu od po 1 milion dolara kako bi obrijali bradove robnih marki za „Gillette“.

Dasti Hil je preminuo 2021. u 72. godini.

 

ŠEST RAZLOGA ZAŠTO SE O VUDSTOKU PRIČA POLA VEKA POSLE FESTIVALA

 

VUDSTOK.

Kada izgovorite ovu reč, pomislite na muzički festival koji je jedan od najvažnijih trenutaka u savremenoj kulturi, a ne na mali grad udaljen 171 kilometara od Njujorka.

Održan je pre više od pedeset godina na farmi i trajao je četiri dana.

Ovaj događaj i dalje izaziva žustre rasprave o mestu koje zauzima u istoriji Sjedinjenih država i širom sveta.

Ali zašto ljudi i dalje razgovaraju o nečemu što oni koji su prisustvovali opisuju kao haotično iskustvo zbog kiše, blata i velike količine dostupne droge?

FESTIVAL MUZIKE I UMETNOSTI U VUDSTOKU (engl. Woodstock Music & Art Fair) je bio rok festival koji je održan na farmi Maksa Jazgura u Vajt Lejku kod Betela u državi Njujork od 15. do 18. avgusta 1969. Preovlađuje mišljenje da je Vudstok najpoznatiji rok festival ikada održan. Posetilo ga je blizu pola miliona ljudi, a sam festival je ušao među 50 momenata koji su promenili rokenrol časopisa Roling stoun. Za mnoge je on najbolji primer kontrakulture 1960-ih i hipi-ere. Mnogi od najpoznatijih muzičara tog vremena nastupili su tokom tog kišnog vikenda čiji su nastupi zabeleženi na istoimenom filmu iz 1970. u režiji Majkla Vodlija. Pesma Džoni Mičel "Woodstock", kojom je ovekovečen ovaj događaj, postala je kasnije veliki hit grupe Krozbi, Stils, Neš i Jang.

SAME BROJKE

Zvanično nazvan Muzički i umetnički sajam u Vudstoku, ovaj događaj su organizovala četiri biznismena, koje je predvodio promoter Majkl Lang.

Želeli su da zarade na brzinu, inspirisani uspehom sličnih događaja u Evropi i SAD, prvenstveno Monterej pop festivala, na kome su 1967. nastupile najveće zvezde tog trenutka - Sajmon i Garfankl, Džimi Hendriks i grupa Hu (The Who).

Lang i ekipa su osmislili festival za 200.000 ljudi i nakon što je 186.000 prodato po ceni od 18 dolara (današnjih 120 dolara), i dalje nisu razmišljali da će se veći broj ljudi pojaviti na festivalu.

Oni su već postigli ambiciozniji cilj, u odnosu na slične događaje - između 7.000 i 10.000 ljudi je prisustvovalo Monterej festivalu.

Procene kažu da se 500.000 ljudi sjatilo na mestu na kome se održavao festival na farmi u gradu Betelu, 70 kilometara jugozapadno od Vudstoka.

Same brojke su pretvorile Vudstok od festivala kome je cilj bio profit u ogroman besplatan koncert.

Da biste stekli ideju koliko je ljudi bilo u publici, lokacija na kojoj se održavao festival privremeno je postala treći najnaseljeniji grad u državi Njujork.

MIR I LJUBAV

Amerika je 1969. godine bila duboko podeljeno društvo. Zemlju su potresali neprestani protesti protiv rata u Vijetnamu i povišene rasne tenzije, koje su dovele do nemira u 125 gradova godinu dana ranije, nakon ubistva borca za građanska prava Martina Lutera Kinga.

Uprkos panici, koju su osetili i organizatori i vlasti u Vudstoku nakon što se mnogo veći broj ljudi od očekivanog pojavio na festivalu, tokom događaja vladala je miroljubiva atmosfera.

Zabeležena su tri smrtna slučaja - dve smrti kao posledica prekomernog konzumiranja droge i jednog posetioca je pregazio traktor pošto je spavao u obližnjem polju.

Logistički haos nije prouzrokovao ozbiljnije probleme, zbog čega je Vudstok i dalje na dobrom glasu.

Nekoliko meseci kasnije na festivalu u Altamontu, na kome je nastupala grupa Roling Stouns, gledalac je izboden ispred same bine.

FILMSKA OBRADA

Privlačnost Vudstoka duguje dosta zvaničnom dokumentarcu koji je snimljen tokom trajanja festivala.

Film je režirao Majkl Vodli, a u timu montažera učestvovala je buduća rediteljska zvezda Martin Skorseze. Dokumentarac je postigao ogroman komercijalni uspeh, a bio je na petom mestu filmova s najvećom zaradom 1970.

Osvojio je Oskara za najbolji dokumentarni film 1971. godine.

ZVEZDE

Pomoglo je što su organizatori Vudstoka privukli velike zvezde da nastupe na festivalu.

Hendriks, Hu, Dženis Džoplin, Džeferson Erplejn, Grejtful Ded i tek stvorena supergrupa Krozbi, Stil, Neš i Jang su bili samo neki od izvođača koji su nastupili.

Hendriks je odgovoran za jedan od ključnih momenata festivala, izvedbu američke himne na električnoj gitari.

I neki, u tom trenutku manje poznati muzičari, poput gitariste Karlosa Santane i britanskog pevača Džoa Kokera obeležili su festival.

PROPALI POKUŠAJI NASTAVAKA

Mistika koja okružuje ovaj festival pojačana je propalim pokušajima nastavka.

Dvadesetpetogodišnjicu festivala 1994. obeležilo je gađanje blatom u publici i prisustvo korporativnih sponzora.

Pet godina kasnije stvari su se pogoršale - divljanje i seksualno nasilje dominiralo je festivalom 1999.

Zlatni jubilej nije odmakao od ideje, pokušaj Majkla Langa da oživi festival doživeo je fijasko, počevši od nedobijanja dozvole do povlačenje najavljenih zvezda, zbog neisplaćenih avansa.

Festival je otkazan 31. jula.

KRAVA MUZARA

Iako neće biti nove verzije festivala, Vudstok kao brend i dalje donosi novac.

Prodaja proizvoda koji imaju veze s originalnim festivalom, među kojima su stvari s logotipom ptice na gitari, svake godine donose 20 miliona dolara, navodi kompanija koja se bavi zvaničnim proizvodima festivala „Epik rajts“.

 

www.bbc.com

 

OLIVA I POPAJ...

 

OLIVA je nastala davne 1919. godine, čak 10 godina pre samog Popaja.

Oliva je inspirisana likom žene koja je držala prodavnicu namirnica u Česteru, Ilinoisu, rodnom gradu E.K. Sigara. Pomalo eksplozivne naravi, Oliva je uporna i beskompromisna, nežna i ljubomorna, a povremeno voli i da prevari svog partnera. Mada se na kraju uvek vrati Popaju.

Izgleda da je Olivi i Popaju suđeno da budu zajedno, uprkos stalnim prepirkama i varanjima.

Kada upozna jednookog mornara, ona je već verena za čoveka po imenu Ham Gravy. Gravy je, poput Olive, lik nastao u The Thimble Theatre magazinu.

Tadašnji stripovi u The Thimble Theatre magazinu su delovali kao svojevrsno pozorište na papiru koje je parodiralo uspešnije melodrame tog doba.

Deset godina kasnije, Sigar je uveo novog lika na scenu: mornara koji je pušio lulu po imenu Popaj. Popajev dolazak dao je magazinu vetar u leđa i on je u potpunosti zamenio Ham Gravy-a. Uprkos njegovoj nezgrapnoj telesnoj građi, licu sa vilicom poput fenjera i preterano velikim podlakticama i nogama, Oliva se zaljubljuje u njega i ubrzo se vere kako bi se venčali i tako ostaje do kraja serijala, iako zapravo nikada ne deleći zajednički krov.

Uprkos anoreksičnom i nevinom izgledu, Oliva u stripovima i crtanim filmovima često vređa Popaja i upućuje mu razne bezobrazluke. Rutinski je neverna i tretira ga kao smeće. U više od jedne epizode crtanog filma ona čak udara ili čak totalno istuče nesrećnog Popaja. Uprkos tome i nedostatku bilo kakve seksualne privlačnosti, Popajeva neumoljiva ljubav prema Olivi traje tokom čitave karijere ovog mornara.

Ime Oliva, Ojl, bio je omaž Sigarovom dedi koji je za život zarađivao proizvodeći maslinovo ulje. Popaj se često podsmeva njenoj tankoj figuri i neobično velikim nogama. Ni njena sumorna odeća nije joj učinila uslugu da izgleda privlačnije. Neki bezosećajni kritičari proglasili su je oličenjem ružnoće. Ona je takođe svađalica, baš kao i Popaj, što ne pomaže, niti čudan način kretanja na koji je Sigar učinio da izgleda kao da uvija udovima. Postoji i čudan način na koji govori, jedinstvena i retka osobina koju deli sa svojim omiljenim mornarom, čineći da zvuči pomalo grubo.

Uprkos neobičnoj telesnoj građi, nekoliko udvarača je vidi kao lepoticu, a čini se da je njen šarm u tome što je vrlo „jedinstvena“ u svojoj lepoti u poređenju sa drugim ženama. Ovo ju je učinilo središtem ljubavnog trougla koji je uključivao Popaja i Badžu. Mnogi su kritikovali ove pojednostavljene sukobe dva suparnika zbog njene naklonosti. Zbog toga su neki kritičari imali problema sa njenim izgledom, smatrajući je previše ružnom, starog izgleda ili nepristojnom za takvu ulogu kao predmet želje, ignorišući činjenicu da je njen tvorac uglavnom akcenat bacao na parodiju. 

Uprkos svim kritikama upućenim na Olivinu adresu, ovaj lik ima staž postojanja koji je duži od jednog veka i jedna je od najprepoznatljivijih ženskih strip junaka ikad.

https://stripblog.in.rs/2021/06/24/oliva/

 

MADONA - ŽIVOT KRALJICE POPA

 

PRINTSCREEN

Popularna muzička zvezda Madona, koja je rođena 16. avgusta 1958. već četiri decenije je u samom vrhu svetske muzičke scene, a osim pevanja posvećuje se i drugim interesovanjima i ne mora da brine da li će pritom zaraditi – jer je velika verovatnoća da hoće... Kraljica popa je prodala više od trista miliona primeraka albuma, 1997. je osvojila Zlatni globus za ulogu Evite Peron u filmu "Evita", filmska rediteljka, spisateljica…

 

PRINTSCREEN

Punim imenom Madona Luiiza Čikone rođena je u gradiću Bej Siti u okolini Detroita u Mičigenu. Otac Silvio Čikone, mašinski inženjer italijanskog porekla, radio je u automobilskoj firmi "General Motors", a majka Luiza, francusko-kanadskih korena, bila je domaćica.

Madona je bila najstarija ćerka u porodici sa šestoro dece i sobu je delila s dve mlađe sestre. Bilo joj je samo šest godina kad je njena majka 1964. umrla od raka dojke. Bolest je bila rano otkrivena, ali kako je tada bila trudna s najmlađom kćerkom, Melani, počela je da se leči tek pošto se porodila – a tada je bilo prekasno.

– Bila sam tužna devojčica kojoj je nedostajala majka i njena ljubav – ispričala je Madona.

Kako je bila najstarija, na nju je u ranoj mladosti pao dobar deo kućnih obaveza i briga za mlađu braću i sestre, ali nju su već tada zanimale druge stvari.

Kad se 1965. upisala u katoličku osnovnu školu, počela je da pohađa i časove klavira i modernog baleta. Svet muzike i zabave odmah joj se svideo pa je poželela više: priključila se školskom horu, ekipi navijačica, dramskoj grupi… Kad se otac 1974. ponovo oženio, s kućnom pomoćnicom Džoan Gustafson, s kojom je dobio još dvoje dece, Madona je već bila buntovna tinejdžerka i u početku joj se nije svidela ideja da će neka druga žena zameniti njenu pokojnu majku.

– Nisam mogla da prihvatim novu mamu. Danas, doduše, shvatam kako joj nije bilo lako, ali ni nama deci nje bilo bolje – rekla je kasnije priznajući da joj je ipak bilo malo lakše kad se otac ponovo oženio jer je nova žena preuzela kućne poslove.

U to doba porodica se preselila u Ročester, takođe u Mičigenu, pa je Madona morala da se privikne na novu sredinu i novu školu, ali tamo nije dugo ostala.

Kao odlična učenica i nadarena plesačica dobila je stipendiju za studije plesa na univerzitetu Mičigen u En Arboru, gradiću u blizini Detroita. Upisala je balet, ali nikada nije diplomirala jer je 1977. skupila hrabrost, prekinula studije i s 34 dolara u džepu uputila se u Njujork, nadajući se da će tamo početi karijeru kao plesačica i pevačica.

1978.-1979.

– Imala sam samo 19 godina i prvi put sam letela avionom. U Njujorku nisam nikoga poznavala, ali sam imala vere u sebe i znala da ću uspeti – rekla je kasnije.

U početku je živela u napuštenim stanovima i radila kao konobarica, plesala po malim klubovima, učila da svira gitaru i odlazila na audicije.

Često je imala novca samo za kokice, odevala se u seknd hend prodavnicama i maštala kako će jednoga dana biti zvezda.

PRINTSCREEN

Sreća joj se osmehnula kad je dobila angažman kao prateća pevačica Patrika Ernandeza, koji je tih godina osvojio top-liste hitom "Born to be Alive". S njim je 1979. otišla i na turneju po Evropi – i započela vezu s Ernandezovim gitaristom Denom Gilrojem, s kojim je posle povratka 1980. osnovala bend "Breakfast Club".

Sastav nije postigao nikakav uspeh, ali je Madona zahvaljujući njemu privukla pažnju producenta diskografske kuće "Sire" za koju je 1982. objavila prvi singl, "Everybody".

Pesma je postigla uspeh koji je iznenadio i nju – dospela je na treće mesto Billboardove top-liste dens hitova. Već sledeće godine objavila je i prvi album "Madonna" i publika je poludela i za njenom muzikom, i za njenim stilom odevanja, s čipkastim topovima, kapri pantalonama preko kojih je nosila suknju, lančićima s krstovima…

A kad je 1984. objavila drugi album "Like a Virgin", postala je svetska zvezda. Album je samo u Sjedinjenim Državama prodat u osam miliona primeraka, a naslovna pesma zadržala se punih šest nedelja na prvom mestu Billboardove liste singlova.

​​​​​​​U to doba, 1985, započela je i glumačku karijeru, u filmu "U očajničkoj potrazi za Suzan". A iako se filmski kritičari nisu mogli načuditi njenom uspehu, tvrdeći da im nije jasno kako neko ko tako loše glumi ipak privlači publiku (slično su, doduše, tvrdili i muzički kritičari – da ne zna da peva, ali da ipak snima hit za hitom), ona se na to nije obazirala.

Samouverena i ambiciozna, poverovala je da je dovoljno dobra da glumi u pozorištu i 1986. prihvatila je angažman u predstavi "Goose and Tom-Tom". Predstava je, kao što se moglo i očekivati, ipak nešto drukčije od filma i Madona je posle mnogo ciničnih kritika na svoj račun a i zbog slabe posećenosti shvatila da se možda zaletela u nešto čemu nije dorasla.

Ipak, angažman je imao pozitivnu stranu – u predstavi je glumila pored svog supruga Šona Pena, mladog holivudskog glumca u usponu, za kojeg se udala posle samo tri meseca veze, 16. avgusta 1985, na svoj 27. rođendan.

PRINTSCREEN

Godinu kasnije njih dvoje su zajedno glumili u filmu "Iznenađenje u Šangaju", koji je neslavno propao u bioskopima, ali je Madoni razočaranje ublaženo uspehom albuma "True Blue", prodatog u više od dvadeset miliona primeraka, za koji je dobila i pet MTV nagrada.

Shvativši da joj je puno pametnije držati se muzike, Madona je, barem na neko vreme, odustala od glumačke karijere i krenula na prvu svetsku turneju.

Bio je to, na neki način, i bekstvo od bračnih problema. I Šon Pen i ona, naime, bili su podjednako temperamentni i egocentrični, pa im je bračni život bio pun burnih svađa, a navodno i fizičkih obračuna. Razišli su se nakon samo dve godine, a razveli 1989.

Madona je nakon kraha braka menjala partnere tako često da je zbunjivala i paparace koji su je sledili gde god bi se pojavila.

U to doba, priznala je kasnije, osetila je zov majčinstva, ali nijedan od partnera nije bio zadovoljavajući materijal za oca. Neko vreme bila je u vezi s porno-zvezdom i manekenom Tonijem Vordom, potom s košarkašem Denisom Rodmanom čiji se raspored utakmica nije poklapao s njenim ovulacijama, pa s reperom Vanila Ajsom, zatim nekoliko meseci s holivudskim zavodnikom Vorenom Bitijem, s kojim je glumila u filmu "Dick Tracy"…

Neko vreme se činilo da će se smiriti u vezi s plesačem i devet godina mlađim trenerom fitnesa kubanskog porekla Karlosom Leonom, s kojim je na kraju zanela i 14. oktobra 1996. rodila devojčicu Lurdes Mariju Čikone Leon, koju svi zovu Lola.

– Osećala sam da će dolazak Lurdes za mene biti iskustvo poput izlečenja, jer sam odrasla bez majke. Znala sam isto tako da je moja sudbina da rodim devojčicu, ali nisam mogla da znam kako je divno biti majka – otkrila je tada.

Ni veza s Leonom nije potrajala. Nakon razlaza pisalo se kako je htela da ga isplati da bi odustao od deljenja starateljstva nad ćerkom i zabranila da o njihovoj vezi govori u medijima, ali paparaci su ga kasnije često snimali u šetnji s kćerkom.

– Lolin otac je prisutan u njenom životu i dobri smo prijatelji. Srećna sam zbog toga, iako nam je trebalo vremena da izgradimo taj odnos. Ali, za sve u životu treba vremena, volje i discipline – rekla je.

Neko vreme se zabavljala s Endijem Birdom, koji je posle zaradio milione dolara prodavši medijima sočnu priču o životu s kraljicom popa.

Možda se tada zasitila muškaraca: sredinom devedesetih njen brat Kristofer Čikone u knjizi o slavnoj srestri napisao je kako je "jedini muškarac u njenom životu Ingrid Kasares", žena s kojom je Madona bliska više od dvadeset godina, što je pokrenulo niz glasina o njenim lezbijskim vezama. Šuškalo se da su joj partnerke bile slavni model Naomi Kembel, glumica Sara Bernard… I ona je dolila ulje na vatru izjavivši kako je "možda gej muškarac zatočen u ženskom telu".

No, mnogi su takve njene istupe u javnosti tumačili kao veštu marketinšku manipulaciju uoči izdavanje albuma. Na primer, 1998, uoči objavljivanja albuma "Ray of Light", izjavila je :

– Otkako sam postala svesna sebe, još kao devojčica, imala sam samo jednu ambiciju: da vladam svetom. Želela sam da budem poput Gandija, Martina Lutera Kinga ili Džona Lenona, ali za razliku od njih, ostaću živa.

I ovaj album, kao i sledeći, "Music", objavljen 2000, postigao je milionske tiraže, a pevačica je priznala kako je, bez obzira na sve uspehe, u sebi i dalje prestrašena.

– Znam da će mi malo ko poverovati, ali ja sam vrlo nesigurna. Stalno sam preplavljena strahom od neuspeha, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Neki upravo tim strahom objašnjavali su njeno okretanje kabali, srednjovekovnoj jevrejskoj nauci. A osim opčinjenošću kabalom, pevačica je početkom novog milenijuma izazvala pažnju i novom vezom, s deset godina mlađim britanskim filmskim rediteljem Gajem Ričijem, kojeg je upoznala 1998. na zabavi kod zajedničkog prijatelja Stinga.

U avgustu 2000. rodila je sina Roka, a za njegovog oca udala se nekoliko meseci kasnije, 22. decembra, u dvorcu "Scibo" u škotskom mestašcu Dornok.

Nosila je venčanicu koju je dizajnirala Stela Makartni, dok je Riči, u skladu sa svojim škotskim korenima, bio odeven u kilt od Makintoš tartana.

Venčanje je koštalo gotovo tri miliona dolara, a zlobnici su tvrdili da je najveći deo novca otišao na mere obezbeđenja, kako bi mladenci i njihovi slavni gosti, među kojima su bili glumci Džordž Kluni, Bred Pit i Gvinet Paltrou, bili zaštićeni od pogleda javnosti.

Zbog Ričija, a i zbog toga što je htela da Lurdes stekne solidno britansko obrazovanje, preselila se u Englesku. Nije zanemarila ni karijeru, ali album "American Life", objavljen 2003, prodat je u samo četiri miliona primeraka – premalo za njena očekivanja. No, nalazila je satisfakciju u drugim stvarima. Pošto je 2006. s mužem kupila ogromno imanje u Vilširu, činilo se da uživa u životu dame iz britanskog visokog društva: jahala je, gađala glinene golubove, čak je napisala knjigu za decu koju je promovisala odevena u haljinu s cvetnim uzorkom.

Ali, u braku su se pojavile prve pukotine: smetalo joj je što on premalo vremena provodi s njom i decom (u to doba već je bila usvojila Davida Bandu), a on je shvatio da život sa ženom koja stalno radi, opsesivno pazi na liniju, tiraniše porodicu makrobiotičkom ishranom i uopšte ne pije alkohol i nije toliko uzbudljiv kao što mu se isprva činilo.

Riči nije odobravao usvajanje Davida Bande iz Malavija, pogotovo što su se mediji raspisali da u procesu usvajanja nije poštovana zakonska procedura, već da je pop-zvezda iskoristila slavu i bogatstvo kako bi "preko reda" dobila dečaka koji joj je privukao pažnju kad je posetila sirotište u kojem je on bio smešten. Osim toga, smatrao je i kako njegova žena treba više pažnje da posvećuje mužu. U skladu s tradicijom britanskih viših klasa, želeo je da deca idu u internat, ali Madona nije pristala.

Engleska epizoda u životu pop-dive završila se 2008, razvodom od Ričija.

Već sledeće godine usvojila je u Malaviju još jedno dete, devojčicu Mersi Džejms, i vratila se u Ameriku. Sledećih godina sasvim se posvetila karijeri i mudro ulagala u druge poslove. Osnovala je diskografsku kuću "Maverick" i bila producentkinja i drugim izvođačima, učestvovala u reklamnim kampanjama firmi kao što su BMW i "Max Factor", ulagala u nekretnine…

Neko vreme bila je u vezi s bejzbol igračem Aleksom Rodrigezom, što joj je javnost zamerala jer je bio oženjen, ali kritike se nisu ni stišale, a ona je već našla novog dečka – 28 godina mlađeg brazilskog modela Hešusa Luža. Čak je i njegova majka bila 14 godina mlađa od Madone. Ni Luž nije dugo potrajao, ali je posle prekida još neko vreme dobijao dobre angažmane kao model, a onda je pao u zaborav.

Madona mu je brzo našla zamenu – plesača Braima Zaibata od kojeg je starija 29 godina. I toj vezi mnogi su predviđali kratak vek, ali ona je potrajala do decembra 2013. Neko vreme se govorkalo da ju je Braim i zaprosio, a da ona nije pristala niti ga je pak odbila nego odlučila da pričeka, tvrdeći kako je rano za takav korak.

PRINTSCREEN

A zbog zabavljanja sa mlađim muškarcima, Madona je počela da izaziva podsmeh javnosti. Ipak, to je nije mnogo opterećivalo.

– Nisam čula da postoji zakon koji određuje kolika treba da bude razlika u godinama između muškarca i žene. Pa i da postoji – ja bih ga kršila. Živela sam i po zakonu, i po emocijama, udavala se i imala veze. Ne odričem se uživanja u ljubavi, ali kad ljubav postane mora, kad strast zamene svađe i ljubomora, onda za to više nemam ni vremena, ni želje. Tada moram nešto da promenim, a bar tu privilegiju mogu sebi da priuštim – da menjam i da biram.

A čini se da može da bira i decu jer je u februaru 2017. usvojila dve devojčice, ponovo, iz Malavija. U pitanju su četvorogodišnje bliznakinje Ester i Stela čija je majka preminula na porođaju, a o kojima je do sada brinula baka, koja više to nije u stanju pa su devojčice smeštene u sirotište.

– Srećna sam što sam mogla da usvojim decu, a takođe i što sam dvoje rodila. Divno je osetiti trudnoću, to je jedinstveno iskustvo. Drago mi je što imam i žensku i mušku decu, to me obogaćuje različitim ali podjednako snažnim osećanjima. Mislim da oni koji me znaju vide da sam dobra majka i mojoj i usvojenoj deci.

 

MOĆNE ŽENE - NEVEROVATAN ŽIVOT MARIJE KIRI

Nakon studija, želela je da doprinos svojoj zemlji u oblasti nauke, ali su je univerziteti u domovini odbili iz prostog razloga - bila je žena

7. novembra 1867. godine u Varšavi je rođena Marija Sklodovska, koju svet pamti kao Mariju Kiri, prvu ženu koja je osvojila Nobelovu nagradu.

Marija potiče iz skromne porodice srednje klase koja je cenila obrazovanje. Njen otac bio je profesor matematike i fizike sve dok nije dobio otkaz zbog svojih pro-poljskih političkih uverenja, a majka direktorka ženskog internata.

Ona je napustila svoje radno mesto kada je rodila Mariju, a 10 godina kasnije obolela je od tuberkoloze i umrla. Iste godine, malena Marija krenula je u internat, a zatim upisala žensku gimnaziju koju je završila sa odličnim uspehom.

Želja za daljim obrazovanjem tinjala je u devojci kojoj je otac usadio ljubav prema fizici i matematici, ali u to vreme više obrazovanje u redovnim institucijama bilo je rezervisano isključivo za muškarce.

To je bio rezultat patrijarhalnih i političkih prilika u zemlji, ali Marija je svoje mesto pronašla na Univerzitetu Latajksi, patriotskoj instituciji koja je u tajnosti obrazovala Poljake i Poljakinje.

Sanjala je o odlasku u Pariz i upisu na prestižnu Sorbonu. Odlučna u nameri da ostvari svoje snove, napravila je dogovor sa sestrom Bronislavom - finansijski će je pomagati tokom studija medicine, a Bronislava će joj nakon diplome uzvratiti uslugu.

Marija se zaposlila kao guvernanta i privatna učiteljica kod porodice Zoravski i slala novac sestri. Ovaj posao doneo joj je i prvu veliku romansu koja se završila nesrećno. Zaljubila se u Kazimirca Zoravskog, sina svojih poslodavaca koji nisu mogli da prihvate njegovu vezu sa siromašnom guvernantom.

Zaljubljeni par želeo je da ozakoni vezu, ali njihova ljubav je posustala pod pritiscima. Marija se naposletku preselila u Pariz i upisala studije fizike, hemije i matematike na Sorboni. Usledile su godine teškog života, odricanja i gladi, ali odlučna Poljakinja nije posustajala u svojoj nameri da diplomira.

Naučnu karijeru započela je 1894. godine istraživanjem magnetnih svojstava čelika, a iste godine u njen život ulazi fizičar Pjer Kiri. Mariji je bila potrebna laboratorija u kojoj bi mogla da izvodi eksperimente, a Pjer joj je ponudio mesto u svojoj maloj laboratoriji.

Prijateljstvo utemeljeno na zajedničkoj strasti prema nauci polako je preraslo u ljubav, ali Marija je odbila prvu prosidbu svog kolege, jer je verovala da će se vratiti u Poljsku i tamo nastaviti naučni rad. Pjer je bio spreman da se preseli sa njom u drugu zemlju i radi kao profesor francuskog jezika, ali sudbina je imala drugačiji plan.

Naime, Marija nije mogla da dobije posao na univerzitetu u Krakovu zato što je bila - žena. Tada ju je Pjer ohrabrio da se vrati uz Pariz i tamo završi doktorat. Par se venčao1895. godine, a na skromnoj ceremoniji Marija je umesto venčanice nosila tamno plavu haljinu, koju je posle godinama koristila kao uniformu za rad u laboratoriji.

Bračni par Kiri prepustio se naučnom radu koji je 1903. godine rezultirao nominacijom za Nobelovu nagradu.

Odbor je isprva imao nameru da dodeli Nobelovu nagradu za fiziku samo Pjeru i njegovom kolegi Anriju Bekerelu za njihovo istraživanje fenomena radijacije. Međutim, švedski matematičar i borac za prava žena u nauci Magnus Gustav Mitag-Lefler upozorio je Pjera na to, pa je nakon njegove žalbe i Marija Kiri nominovana. Naposletku je postala prva žena koja je osvojila ovu prestižnu nagradu.

Tri godine kasnije, Pjer je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Marija je nastavila sama da odgaja njihove ćerkice Iv i Irene, a istovremeno nastavlja da jača svoju poziciju u svetu nauke i 1911. godine osvaja drugu Nobelovu nagradu, ovaj put za hemiju.

U međuvremenu je odlučila da ovekoveči život svog supruga na papiru, pa je sama napisala njegovu biografiju pod jednostavnim nazivom "Pjer Kiri". Nedugo nakon toga, Marija odlazi u rodnu Poljsku kako bi učestvovala u polaganju temelja za institut koji danas nosi njeno ime.

Umrla je 4. jula 1934, u 67. godini od posledica aplastične anemije, koja je verovatno nastala zbog duge izloženosti radijaciji.

Mariju Kiri danas slavimo kao jednu od najvažnijih naučnica svih vremena i ikonu feminizma, zbog koje se generacije devojčica usuđuju da sanjaju velike snove.

 

RADILA JE IZ KOLIBE

Može biti iznenađenje kad se sazna da su Marija i njen muž Pjer sproveli najveći deo istraživanja i eksperimenata koji su doveli do otkrića elemenata Radijuma i Polonijuma u ​​onome što je ugledni nemački hemičar Vilhelm Ostvald opisao kao "mešavina štale i šupe za krompir".

U stvari, kada su mu prvi put pokazali prostorije, pretpostavio je da je to "praktična štala". Čak i nakon što je par osvojio Nobelovu nagradu za svoja otkrića, Pjer je umro nikad ne stupajući u nove laboratorije koju je Univerzitet u Parizu obećao da će izgraditi.

ODBILA JE DA UNOVČI SVOJA OTKRIĆA

Nakon što su 1898. otkrili Radijum, Marija i Pjer su iskoristili priliku da potraže patent na njemu i profitiraju od njegove proizvodnje, uprkos činjenici da su imali jedva dovoljno novca za nabavku uranijumske šljake koja im je bila potrebna za vađenje elementa.

Naprotiv, oni su velikodušno delili izolovani proizvod Marijinih teških poslova sa kolegama istraživačima i otvoreno delili tajne procesa potrebnog za njegovu proizvodnju sa zainteresovanim industrijskim partijama.

AJNŠTAJN JU JE OHRABRIVAO TOKOM JEDNE OD NAJGORIH GODINA NJENOG ŽIVOTA

Albert Ajnštajn i Kiri prvi put su se sreli u Briselu na prestižnoj Konferenciji Solvai 1911. Ovaj događaj samo za poziv okupio je vodeće svetske naučnike u oblasti fizike, a Kiri je bila jedina žena od ukupno 24 člana.

Ajnštajna je Marija toliko impresionirala da je došao u njenu odbranu kasnije te godine, kada se ona uplela u kontroverzu i medijsko besnilo koje je okruživalo.

Lično je pružala medicinsku pomoć francuskim vojnicima tokom Prvog svetskog rata

Kada je izbio Prvi svetski rat 1914., Kiri je bila primorana da obustavi svoja istraživanja i otvaranje svog novog instituta Radium zbog pretnje mogućom nemačkom okupacijom Pariza.

Nakon što je lično predala svoj skriveni deo dragocenog elementa sigurnosti bankarskog trezora u Bordou, počela je da koristi svoju ekspertizu u oblasti radioaktivnosti kako bi pomogla francuskim ratnim naporima.

NIJE ZNALA NIŠTA O OPASNOSTI RADIOAKTIVNOSTI

Danas, više od 100 godina od njenog otkrića radijuma, čak je i javnost dobro obaveštena o potencijalnim opasnostima povezanim sa izlaganjem ljudskog tela radioaktivnim elementima.

Ipak, od prvih godina tokom kojih su naučnici i njihovi savremenici otkrivali proučavanjem radioaktivnosti do sredine 1940-tih, malo se konkretno razumelo kako o kratkoročnim, tako i o dugoročnim uticajima na zdravlje.

NJENA ĆERKA JE TAKOĐE DOBILA NOBELOVU NAGRADU

U slučaju najstarije ćerke Marije i Pjera Kiri, Irena, sa sigurnošću se može reći da iver nije pao daleko od klade. Sledeći snažne korake svojih roditelja, Irene se upisala na Prirodno-matematički fakultet u Parizu.

Međutim, izbijanje Prvog svetskog rata prekinulo je studije. Pridružila se majci i počela da radi kao medicinska sestra, radeći rendgenske aparate za pomoć u lečenju vojnika ranjenih na bojnom polju.

Do 1925. godine Irena je doktorirala nakon što se pridružila majci na polju studija radioaktivnosti. Deset godina kasnije, ona i njen suprug Frederik Žolio zajednički su dobili Nobelovu nagradu za hemiju za proboj koji su napravili u sintezi novih radioaktivnih elemenata.

 

FOTOGRAFIJE: Public Domain

 

NEVEROVATNA SUDBINA DŽEKA NIKOLSONA: „Viđao sam se sa svim ženama, uzimao sve droge i popio svako piće!“

 

PRINTSCREEN

Jedan od najvećih ženskaroša Holivuda, Džek Nikolson tokom svoje karijere bio je upleten u velike skandale, ljubavne trouglove, ali i u razne priče vezane za konzumaciju različitih droga...

Džon Džozef Nikolson, poznatiji kao Džek Nikolson, roden je 22. aprila 1937. godine.

Nikolson je 12 puta bio nominovan za nagradu Oskar. I to je najviše nego što je ijedan drugi muškarac postigao. Ima dva Oskara za najbolju mušku ulogu, jednu za film "Let iznad kukavičjeg gnezda" i drugi za romantičnu komediju "Dobro da bolje ne može biti." Takode, dobio je Oskara i za sporednu ulogu u filmu "Vreme nežnosti." Jedan je od tri glumaca koji ima tri Oskara. Druga dva su Danijel Dej Luis i Šon Pen.

ODRASTANJE

Džek Nikolson je roden u Nju Džerziju. Sin je zabavljačice Džun Frensis. Ona se sa 18. godina udala za šoumena Donalda Furčila 1936. godine, ali se ispostavilo da je on već bio oženjen. Danas se sumnja da je otac Džeka Nikolsona bio njen menadžer, ali Džun tu informaciju nikada nije potvrdila. S obzirom da je Džun imala svega 18 godina i bila neudata, njeni roditelji su se složili da odgajaju Nikolsona kao svoje dete, a da mu njegova majka glumi sestru.

1974. godine, Tajms magazin je otkrio istinu ali su i njegova majka i baka već bile preminule. Kada je saznao istinu, Nikolson ke rekao da je imao veoma traumatično iskustvo, ceo njegov život mu se srušio.

Celo svoje detinjstvo proveo je u Nju Džerziju, gde je pohađao i osnovnu i srednju školu. 1957. godine, Džek se pridružio Vazdušnoj nacionalnoj gardi, gde je proveo više od dve godine ali nije odlazio u rat.

HOLIVUD

Nikolson je došao u Holivud 1954. godine, kada je imao samo 17 godina, i to u posetu svojoj rođenoj sestri. Našao je posao u kancelariji MGM studija, gde je radio na animaciji. Ponudili su mu posle nekog vremena stalno zaposlenje, ali je on tu priliku odbio, u želji da se oproba u glumi.

Učio je glumu u grupi u jednom čuvenom pozorištu, posle koje je počeo da se pojavljuje u sapunicama. Prvu ozbiljniju ulogu ostvario je u visoko budžetnom filmu " The Cry Baby Killer", gde je imao glavnu ulogu. Sledećih desetak godina pojavljivao se u raznim filmskim ostvarenjima ali se pravi proboj još nije dogodio.

Kako je počeo da gubi nadu o tome da ce ostvariti veliki uspeh u Holivudu kao glumac, Džek je počeo da se bavi po malo i poslovima iza kamere. Oprobao se kao pisac i reditelj. U jednom njegovom filmu su čak zaigrali čuveni Piter Fonda i Denis Hoper. Fonda je bio impresioniran mladim Džekom Nikolsonom.

Film nije napravio uspeh, ali reči koje je čuo od svog kolege su ga ohrabrile.

ONDA JE USLEDIO VELIKI FILM, POSLE KOGA JE NJEGOVA KARIJERA KRENULA UZLAZNOM PUTANJOM. Naime, dobio je malu ali značajnu ulogu u filmu "Easy Rider", u kojem je igrao advokata koji ima problem sa picem. Za tu ulogu dobio je svoju prvu nominaciju Oskar. Film je postigao neverovatan uspeh, i kod publike i kod kritike, a to je nagradila i Akademija, zlatnom statuom.

PRINTSCREEN

Nakon velikog uspeha, počele su da pristižu i bolje prilike za Nikolsona, izmedu ostalih i film "Five Easy Pieces," za koji glumac kaže da je dugo vremena po njoj bio i prepoznatljiv.

1974. godine, uloga u filmu "Kineska četrvt" reditelja Romana Polanskog donela mu je još jednu nominaciju za nagradu Oskar. Film je postao kultni, a čak je njegovu glumu ishvalio i najtrožiji kritičar Holivuda, Rodžer Ebert.

U to vreme, uživajući veliku slavu, Džek je nastavio da se druži sa kontraverznim rediteljem Romanom Polanskim, i bio mu veliki prijatelj nakon ubistva njegove žene, Šeron Tejt, koju je pored drugih, ubio Čarls Menson.

1977. godine, tri godine posle filma "Kineska četvrt", Polanski je uhapšen za seksualno zlostavljanje 13-godišnje Samante Gejmer u kući Džeka Nikolsona. Nikolson u tom momentu nije bio kod svoje kuće, bio je na snimanju, a njegova tadašnja devojka Anđelika Hjuston koja je tada živela sa Nikolsonom, bila je u kući kada se navodno silovanje dogodilo, ali je rekla policiji da se ništa neobično nije odigralo u toj kući tog dana. Izjavila je da su sve vreme bili u istoj sobi i da se ništa takvo nije desilo.

OSAMDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA ZA NIKOLSONA SU PREDSTAVLJALE NIZ USPEHA U KARIJERI. Igrao je u najčuvenijem hororu svih vremena "Isijavanje", čuvenog reditelja Stenlija Kjubrika, "Let iznad kukavičjeg gnezda," koji mu je doneo Oskara za najbolju mušku ulogu. U ljubavnom filmu "Poštar uvek zvoni dva puta" igrao je pored seksi glumice Džesike Lang, a o njihovoj hemiji sa velikog platna se pričalo mnogo pošto je film doživeo svetsku premijeru.

PRINTSCREEN

1989. godine odigrao je jednu najzanimljivijih uloga u svojoj karijeri. U filmu "Betmen" Nikolson je bio psihotični ubica, Džoker. Takav uspeh filma niko nije očekivao, a sam Nikolson je rekao za tu ulogu da je delimično zadovoljan svojom izvedbom, ali da mu je drago s obzirom da je u pitanju projekat koji danas spada u "pop art."

Devedesete su donele glumcu još nekoliko naslova koji će ostati upamćeni u filmskom stvaralaštvu. "Nekoliko dobrih ljudi", i neponovljiva uloga u filmu "Dobro da bolje ne može biti", film koji zaradio neverovatnih 314 miliona dolara i doneo Oskara i njemu i njegovoj partnerki Helen Hant.

Dvehiljaditih, Nikoslon počinje sve manje da snima, i pojavljuje se samo u 3 naslova, od toga mu je film "O Šmitu" ponovo doneo nominaciju za Oskara.

Od 2010. obožavatelji ovog harizmatičnog glumca željno isčekuju njegov sledeći film.

PRINTSCREEN

LJUBAV

Uz glumu, uvek je imao vremena za žene. Među tih 2.000 koje je odvukao u krevet samo mu je jedna bila zakonita supruga, glumica Sandra Najt, s kojom je bio u braku šest godina i s kojom ima danas 56-godišnju kćerku Dženifer. Kad im je odnos zapao u krizu, par je potražio pomoć psihijatra, koji je na njima isprobao nekonvencionalni tretman psihodeličnim drogama. To iskustvo se Džeku toliko svidelo da je nastavio da se drogira, ali Sandra baš i nije bila oduševljena pa su se razveli 1968, neposredno pre nego što je on postao slavan.

No, bez obzira na brak ili na stalnu vezu, Nikolson nikad nije prestao da osvaja žene. Glumici Suzan Anspak napravio je dete dok su snimali vruće scene u filmu “Pet lakih komada”. Iako danas Kejleba nikad nije zvanično priznao, navodno mu je platio školovanje na skupom univerzitetu, a njegovoj majci, čija je karijera posustala, pozajmio je oko 500 hiljada dolara kako bi mogla da otplaćuje kredit za skupu kuću u Santa Moniki. Ali kako mu ona novac nikad nije vratila, 1995. sudski je zahtevao da joj se oduzme kuća kako bi se pokrio dug, a kad se Anspak uzrujala i izjavila da je Džek mrzi, on je bez dlake na jeziku rekao kako prema toj “pijanoj kravi” oseća samo “blagu antipatiju”.

S Mišel Filips iz sastava “Mamas & Papas” zabavljao se početkom sedamdesetih, nakon njenog katastrofalnog osmodnevnog braka s Denisom Hoperom, a u doba disko groznice izlazio je u “Studio 54” i “Mudd Club” u Njujorku gde se družio s manekenkama Loren Haton, Apolonijom fon Ravenštajn i Zu Zu. Udvarao se i prelepoj Džiji Karandži, mladoj manekenki koja se kasnije navukla na heroin i umrla od side u 26. godini, i gurao joj ključ svoje hotelske sobe, ali ona ga nije htela.

– Ne mogu da ga podnesem, pa on je starac! – govorila je prijateljicama.

Džeku je tada bilo 40 godina, kosa je pomalo počela da mu se povlači sa čela i nabacio je stomačić, ali ženama je, osim možda Džiji, i dalje bio privlačan. Nisu mu odolele ni glumice Fej Danavej i Kendis Bergen, dok se bivša prva dama Kanade Margaret Trido ljubakala s njim na zadnjem sedištu automobila dok je za volanom sedeo diskretni vozač i posle rekla kako je “tad otkrila koliko prostora ima u dajmleru”. Danski supermodel Vini Holman, s kojom je imao kratku, ali strastvenu vezu, rodila mu je 1981. kćerku Hani, a glumica Kim Bejsinger je izjavila da je on muškarac s najsnažnijim seksualnim nabojem kojeg je upoznala.

– Vijagru uzimam samo kad sam u krevetu s više partnerki – naglasio je jednom Nikolson.

Ali najvažnija žena u njegovom životu, ona za kojom je istinski patio kad ga je ostavila, bila je Anđelika Hjuston, harizmatična kćerka legendarnog reditelja Džona Hjustona, glumica, manekenka, muza modnog fotografa Dejvida Bejlija i modna ikona tog doba. Nikolson ju je upoznao kao devojčicu, a onda ponovo sreo kao 21-godišnju devojku. U vezi su, s povremenim prekidima, bili gotovo 18 godina, od čega su dobar deo i živeli zajedno, kao prava porodica, s njegovom kćerkom Dženifer i Anđelikinom mlađom sestrom Alegrom, uglavnom u Džekovoj kući na Malholand drajvu. Devojčice su se najčešće zabavljale slažući slagalice sa slikama prasića. Glumac im je, naime, kupovao sve što ima oblik praseta. Anđelika im je uveče pekla piletinu i kuvala špagete, i bilo je to možda najbliže porodičnom životu što je Nikolson iskusio.

Hjustonova je ostavila Džeka zbog Rajana O’Nila, pa mu se posle nekog vremena vratila, ali vezu je ozbiljno poljuljala ispovest mlađane manekenke Karen Mejo-Čandler, koja je 1989. u “Playboy” –u otvorila dušu i ispričala sve o tome kako se već dugo viđa s Nikolsonom i kako ju je on u plavim satenskim boksericama jurio po spavaćoj sobi, a seks prekidao samo da bi se najeo hleba s džemom i maslacem od kikirikija da vrati snagu. Kraj je definitivno nastupio kad je glumica Rebeka Brusard, vršnjakinja Džekove kćerke Dženifer, ostala u drugom stanju s njim, a on o tome suptilno obavestio Andželiku rečima:

– Neko će dobiti dete!

Premda ju je i ranije varao, ovo je Hjustonovu previše bolno pogodilo jer je bezuspešno pokušavala da ostane u drugom stanju.

– Anđelikina prva reakcija bila je: “Moraš da budeš uz tu ženu”. A onda je došla na set i pretukla me kao vola – ispričao je kasnije glumac, koji je bio “emocionalno uništen” kad ga je ona napokon ostavila.

– Bio mi je to verovatno najteži period u životu – priznao je Nikolson, koji na neki način nikad nije preboleo Anđeliku. Godinama posle raskida poslao joj je narukvicu od bisera i dijamanata koju je Frenk Sinatra bio poklonio svojoj najvećoj ljubavi Avi Gardner, a uz nju je bila poruka: “Primi ove bisere od tvoje svinje. Srećni praznici, tvoj Džek”.

Brusard mu je 1990. rodila kćerku Lorejn, a dve godine kasnije i sina Reja, ali Džek joj nikad nije dao ključ svoje kuće. A onda ju je, kako se moglo i očekivati, prevario s francuskom glumicom Žili Delpi. Međutim, ni ta veza nije potrajala.

Neko vreme se viđao s glumicom Veronikom Kartrajt, zatim sa 33 godine mlađom Larom Flin Bojl, koja je, očajna zbog Džekovog švrljanja, drastično smršala, a ostavila ga je kad je u njegovoj torbi pronašla nakit namenjen drugoj ženi. Izlazio je i s TV voditeljkom Amandom de Kadene, starletom Amber Smit,poznatom po učestvovanju u rijaliti šouu “Celebrity Rehab” u kojem navodne zvezde pokušavaju da se “skinu” s droge, i s manekenkom Paz de la Uerta, koja je od njega mlađa ravno pola veka.

– Imao sam sve što čovek može poželeti, ali smatram da se ne može reći da sam bio uspešan u pitanjima srca. Ne znam zašto. Voleo bih da doživim onu jednu, poslednju, istinsku romansu, ali mislim da nije realistično to očekivati. Ipak, ne mogu negirati da za tim čeznem – priznao je nedavno Nikolson.

Ipak, ne pravi od toga problem. Kao što je i sam rekao, našao je ravnotežu pa manjak ženskog društva nadoknađuje druženjem s decom.

Kad je Marlon Brando, prototip lošeg oca, umro u samoći, Džeka je to podstaklo da se donekle promeni: počeo je da poklanja više pažnje deci. Tako je u Londonu u pozorište izveo kćerku Lorejn, a ona njega na izložbu i večeru u trendi restoran “Mr. Chow”, sa sinom Rejom ide na košarkaške utakmice omiljenih Lejkersa za koje navija ceo život, i pažljivo prati karijeru kćerke Dženifer, modne dizajnerke, koja mu je rodila već troje unuka.

– Nisam bio često prisutan u životima svoje dece i srećan sam što su ispala ovako dobro. Roditeljstvo je u rukama bogova, mi možemo samo da damo sve od sebe – rekao je glumac, a upućeni tvrde da su jedine žene koje sad smeju da prekorače prag njegove kuće kćerke i glu mica Anet Bening, supruga Vorena Bitija, s kojom rado igra golf.

Nova biografija Džeka Nikolsona otkriva mnoštvo pikantnih detalja iz života ove holivudske zvezde, glumca koji je bio na glasu kao veliki ženskaroš, pa tako saznajemo da se intimno družio i sa slavnom Meril Strip, s kojom je glumio u dva filma (“Heartburn” i “Ironweed”). Upravo tokom snimanja filma “Ironweed” 1986. godine, otkriva biografija, njegova se kamp kućica često ljuljala na svojim amortizerima, nakon čega bi dve zvezde izlazile pomalo ošamućene, a filmska ekipa pričala je više o njima nego o samom filmu. Upoznali su se godinu dana ranije na snimanju filma “Heartburn”, a Meril Strip je rekla da joj je to bio doživljaj kao da upoznaje Mika Džegera ili Boba Dilana.

Da razbije napetost, uoči snimanja njihove prve zajedničke scene, Nikolson je pokucao na vrata njene prikolice i pitao je može li se poslužiti njenim toaletom. Ona je pristala i napetosti više nije bilo. Navodno je na kraju snimanja Meril izbacila Džeka iz hotelske sobe i rekla da nikada više neće s njim snimati nijedan film, ali je Meril porekla te navode.

U isto vreme Nikolson je još održavao dugogodišnju vezu s Anđelikom Hjuston, ali je navodno sa strane spavao i s glumicom Veronikom Kartvrajt. Nakon strastvene veze Meril i Džek su ostali dobri prijatelji. Prošle godine Meril je, inače već 35 godina u srećnom braku sa Donom Gamerom, nastupajući u jednoj zabavnoj emisiji bila upitana sa kim bi spavala, s kim bi se venčala, a koga bi ubila. Za venčanje je odabrala Roberta Redforda, za seks upravo Nikolsona, a ubila bi Dastina Hofmana. Nikolson ju je pak nazvao “savršenom”, prilikom dodele nagrade za životno delo 2004. godine.

ANĐELIKA HJUSTON JE 2014. GODINE NAPISALA KNJIGU O DŽEKU A OVO JE JEDAN ODLOMAK IZ NJE:

- Moj stari život se završio, a novi počeo kada sam prvi put zakoračila na aerodrom LAX u Los Anđelesu, marta 1973. godine. Imala sam svega 21. godinu i upravo sam bila raskinula ljubavnu vezu sa Bobom Ričardsonom, hrabrim i provokativnim modnim fotografom koji je bio čak 24. godine stariji od mene.

Odsela sam priveremeno u kući svoje maćehe, poslednje žene moga oca, Sisi. Ona je kuću nasledila od svog poslednjeg muža. Zavolela sam Los Anđeles iz stopa. Čisto nebo i predivna temperatura, Holivud, sve mi se to činilo nestvarnim.

Vozeći se Sanset Bulevarom u vreme zalaska sunca, posmatrala sam kuće i palsme. Bilo je vetrovito, a vazduh suv, a mirisao na nešto slatko. Kada sam došla do čuvenog Rodeo Drajva, i videla prodavnicu Đorđa Armanija, odlučila sam da zastanem. Kupila sam haljinu do poda sa otvorenim leđima i popila espreso u obližnjem kafeu. Osećala sam se glamurozno, kao da je sav provincijalizam iz mene isčezao.

Jednog dana, prijateljica od Sisi, koja se zvala Brigita, pozvala ju je da joj se pridružimo na zabani u kući Džeka Nikolsona. Pitala je da li je u redu da povode i svoju pastorku, na šta je Brigita rekla da je u redu, da je to Džekov rođendan i da on voli lepe devojke.

Obukla sam svoju haljinu s potpisom Đorđo Armani - crna, do poda, sa otvorenim leđima. Brigita je došla po nas. o odvezli smo se u njegovu kuću na Mulenhold Drajvu. Osećale smo se kao na vrhu sveta.

Ulazna vrata, kuće koja je podsećala na rančersku, su se otvorila i tu sam prvi put videla taj osmeh. Najpoznatija urednica "Harper's Bazaara", Dajana Vriland, kada je radila priču o B, opisala ga je kao "Ubitačan osmeh." A ja sam pomislila, da, to je čovek na koga bih mogla da padnem.

Još 1969. godine, kada sam živela u Londonu i sa svojim prijateljicama otišla u bioskop da pogledamo film "Easy Rider", posle nekoliko dana otišla sam ponovo, sama. Imao je nešto u sebi što me je prikovalo za stolicu. Mislim da sam posle tog filma, kao i mnogi drugi, prvi put osetila zaljubljenost u Džeka.

Drugi put je bio kada je otvorio vrata svoje kuće. " Dobro veče, dame", rekao je, "Ja sam Džek i mnogo mi je drago da ste uspele da dođete."

Kuća je bila puna ljudi, nepoznatih i poznatih. Služili su grčku hranu, a muzika je bila opuštajuća. Plesala sam sa Džekom satima. A kada me je pozvao da prenoćim, pitala sam Sisi šta misli o tome.

"Jel se šališ? Naravno!" Ujutru, kada sam se probudila i obukla haljinu koju sam nosila sinoć, a koja je sada bila potpuno neprimerena, sišla sam dole. Džek je sedeo sa nekim ljudima, ušla sam u prostoriju, a onda me pogledao. Ustao je i rekao "Pozvaću ti taksi, ako je to u redu, pošto ja idem na košarkašku utakmicu."

Vozila sam se taksijem pola sata, a na vratima kuće, sačekala me je Sisi. Pogledala me je i rekla "Ne mogu da verujem da nisi insistirala da te on doveze kući? O čemu si mislila? Ako želiš da se ponovo vidite, obavezno je da zna gde živiš i da dođe po tebe."

Džek me je pozvao posle nekoliko dana da se vidimo. Rekla sam da hoću, ali da želim da dođe po mene. Rekao je da hoće i da li mi odgovara subota. Nakon par sati pozvao me je ponovo da otkaže i rekao da je zaboravio da je imao nešto već dogovoreno. Ja sam ga samo pitala " Jel me to čini drugom?" Odgovorio je "Nemoj to da pričaš".

To veče, odlučila sam da odem sa svojim prijateljem iz Londona na večeru. Večerali smo u jednom popularnom restoranu, a prijatelj je me u jednom momentu pitao "Zar nisi trebala večeras da se vidiš sa Džekom?" Na šta sam ja odgovorila "Imao je neke planove koje nije mogao da odloži." Na šta je on rekao "Izgleda da je njegova obaveza večeras da se vidi sa lepom plavušom, sa kojom je upravo otišao u onu prostoriju."

Uzela sam čašu crvenog vina i sa srcem koje je udaralo kao ludo, uputila sam se u drugi kraj restorana. Džek je sedeo sa prelepom plavušom koju sam odmah prepoznala. Viđala sam ih već zajedno po magazinima - to je bila njegova bivša devojka Mišel Filips,, pevačica iz poznate grupe šezdesetih "Mammas and Pappas."

Prišla sam stolu i rekla "Ćao, ja sam u onom delu restorana, pa sam samo došla da se javim." Upoznao me je sa Mišel, nije ni trepnuo. Ona je delovala jako šarmantno. To su bili zadnji dani njihove veze. Nekoliko nedelja kasnije, došla je do Džeka, da uzme neke svoje stvari, i kada me je tamo videla, nasmejala se i donela dve čaše ceđenog soka za nas dve. Od tog momenta na dalje, bile smo dobre prijateljice.

Veza sa Džekom bila je potpuno luda. U jednom momentu veze bi mi rekao da je možda pametnije da malo odmorimo jedno od drugog, a već sutradan zvao na večeru, kao da se niša nije dogodilo.

Dao mi je mnogo nadimaka, od "Fab", "Mine", nekad me je zvao "Pal", što u prevodu znači ortak, a to sam mrzela. Nisam želela prijateljstvo, želela sam da budem ljubav njegovog života.

Posle malo vremena koje sam provela sa njim, Džek je dobio neverovatnu ponudu. Da snima film "Kineska četvrt" za koji i danas mislim da je jedan od najlepših i nainspirativnijih filmova ikada snimljenih.

U vreme kada je počelo snimanje, ja sam se uselila kod Džeka.

- ANĐELIKA HJUSTON (ODLOMAK IZ KNJIGE "WATCH ME")

Džek Nikolson je svakako jedna od javnih ličnosti koja je novinarima najzanimljivija i to upravo zbog kontrovezi iz svog života. U svom ljubavnom životu tokom godina ovaj holivudski šarmer dobio je titulu „ženskaroša“ i čoveka „koji se jednostavno ne zna skrasiti“. On ima petoro dece sa četiri različite žene.

Džek nije vodio samo buran ljubavni život, već je svaki segment njegovog života bio i više nego buran. On je drogu koristio od najranijih dana svoje karijere. Najpre je eksprimentisao sa LSD-om, a kasnije je prešao na kokain. Uzimajući droge njemu su se priviđale razne stvari i pojavljivali homoerotični strahovi. Nikolson je i izjavio da se pomoću LSD droge suočio sa problemima koji su ga mučili od najranijih godina.

A U ČEMU SAD UŽIVA?

U životu, ali na svoj način. Ustaje kasno, tek oko jedan, kad u otrcanom kućnom ogrtaču silazi u prizemlje da bi popio čašu mleka i umirio želudac. I dalje živi u kući od 330 kvadratnih metara na Malholand drajvu koju je 1969. platio 80 hiljada dolara, gde su mu komšije bili Voren Biti i Marlon Brando pa je ulica zbog njihove sklonosti bučnoj, celonoćnoj i ne baš čednoj zabavi dobila nadimak “Bad Boy Drive”. Kasnije je kupio još dve susedne kuće da osigura privatnost, kao i dovoljno mesta za svoju bogatu zbirku slika – dela umetnika kao što su Matis, Endi Vorhol, Tamara de Lempicka, Pikaso i njegov omiljeni slikar Džek Vetrijano – čija se vrednost procenjuje na više od 100 miliona dolara, a nakon Brandove smrti 2004. kupio je i njegovu zapuštenu kuću “Frangipani” za pet miliona dolara te je srušio zbog problema s buđi i tu posadio ukrasni vrt.

Iako je bio poznat po tome što je u sebe trpao neograničene količine droge i alkohola, Nikolson je s tom praksom prestao. No, zagovara legalizaciju marihuane koju i dalje redovno puši uz svoje omiljene cigare – samo što sve to sad radi u svoja četiri zida. Bivši žestoki partijaner, za kojeg je Robin Vilijams jednom rekao kako je on verovatno jedini čovek na svetu kojem je gitarista “Rolingstonsa” Kit Ričards na zabavi rekao: “Slušaj, Džek, ja sad moram kući”, danas retko izlazi u klubove i restorane. Radije ostaje u svom domu gde je, kako kaže, hrana ionako bolja, pa gleda “Mesto zločina” i “Nestale” na televiziji i čita knjige o filozofiji, Hermana Hesea i krimiće naoružan naočarima za staračku dalekovidost.

PRINTSCREEN

– Život mi se promenio. Više ne uživam u stvarima u kojima sam ranije uživao. Ne ludujem, ne trčim za ženama; sad mi je to samo igra koja nije vredna truda. Poslednja tri puta kad sam bio u Njujorku nisam nijedno veče izašao iz hotelske sobe – priznao je.

Gotovo neverovatno za čoveka koji je jednom izjavio:

– Viđao sam se sa svim ženama, uzimao sve droge i popio svako piće!

Njegove zavodničke sposobnosti zaista su bile izuzetne, a on sam je to pokušao da objasni time što je odrastao okružen ženama, u frizerskom salonu bake Etel.

– Navikao sam na žensko društvo i naučio šta žene vole, a baka me odgojila da se lepo ponašam. Bezumno sam pristojan i uljudan, i beskrajno sam zahvalan što sam tako vaspitan – jednom je izjavio.

Legenda kaže da je spavao sa dve hiljade žena, što je glumac nehajno prokomentarisao:

– Dođavola, pa ko bi to brojao!

Sad, tvrde upućeni, nema partnerku, ali to nadoknađuje drugim stvarima.

– Iskreno, šta god da rade i gde god da idu, muškarci to čine zbog žena. U nekim trenucima u životu damama sam bio čudnovato neodoljiv. Sad više nisam. Ali verujem i da mi se karakter znatno popravio kako starim i gubim moć. Uspostavlja se neka ravnoteža, samo se morate privići na takav razvoj događaja – rekao je Nikolson.